Вештачка интелигенција – тренутно слуга, у будућности потенцијални господар

Пут технолошког развоја је неизвестан – од употребе алата који могу да нам олакшају живот, што и јесте ултимативна полазна тачка иновација у технологији, до развоја вештачке интелигенције која, у теорији, може да доноси закључке сасвим независно, и чак боље од људи.

Упркос томе што је још у домену будућности, такозвана општа вештачка интелигенција једног дана могла би да надмаши људску врсту и постане супериорнија у свести и мишљењу.

„Оно чиме ми људи тренутно владамо и оно што имамо развијено је тзв. уска вештачка интелигенција. То су одређени програми, алати помоћу којих можемо да решавамо конкретне проблеме у вези са анализом података, предвиђањима, начином на који ће одређене врсте уређаја да интереагују међу собом или на неки унапред задан начин“, каже шеф Катедре за математику и физику Пољопривредног факултета у Београду проф. др Владимир Павловић.

Овде нема бојазни, али сасвим другачију судбину могла би да нам донесе општа вештачка интелигенција, иако и њен утицај зависи од проналажења одговора на питање каква је природа наше свести и може ли се уопште реплицирати.

„Општа вештачка интелигенција је нешто што поједини научници из те области називају светим гралом вештачке интелигенције. Она се заправо односи на програме или програм који би заправо могао у потпуности да реплицира начин на који људи размишљају и да нас, можда, потенцијално превазиђе“, наводи Павловић.

„Ако је природа свести дигитална, онда у том случају, у начелу, ви њу можете да програмирате. Значи, теоријски, ви можете да направите неки програм, неки алгоритам којим бисте могли да репродукујете неку појаву која би представљала емергентни феномен, односно феномен који произлази из неке комплексне структуре. Међутим, упитно је да ли је свест дигитална или није“, објашњава Павловић.

Стручњаци ову технологију сматрају важном, а наша земља значајно улаже у њен развој.

„Ми смо у многим сегментима међу малобројним државама које заправо цео тај развој схватају прилично озбиљно. С тим у вези смо основали и различите врсте института попут Института за вештачку интелигенцију. Друго, многи научно-технолошки паркови у Србији су направљени и развијени да би се заправо информационе технологије развијале“, истиче Павловић.

Потенцијал опште вештачке интелигенције за сада је, углавном, у домену претпоставки, али треба бити спреман на суочавање са свим позитивним и негативним последицама њене пуне примене.