Ретро игрице су у тренду, ево и зашто

Са дванаест или тринаест година сам на свом Гејм боју сатима играо игрице као што је "DuckTales“. То је потера за пет драгоцених предмета широм планете, а у центру збивања је Дизнијев јунак Баја Патак. Игрица графички није нудила много: тамнији и светлији зелени тонови. Техничке могућности биле су крајње ограничене. Упркос томе, волео сам ту игру.

Тридесет година касније ретро игре су у тренду. Ваља споменути "Super Meat Boy“ из 2010, игру која се стилски ослонила на саме почетке те забаве. Или "Nintendo Classic Mini“ из 2016. – миниконзолу са збирком старих игара. Све то додатно је појачало ретро-тренд.

И мене је носталгија понуткала да поново заиграм "DuckTales“, овај пут у боји и на екрану телевизора. После пола сата сам престао. Доспео сам једва до половине првог нивоа, а некадашња страст се није обновила.

Популарне међу миленијалцимна

Онај ко данас игра игрице из осамдесетих или деведесетих, мора да буде веома отпоран на нервирање, јер су се очекивања од технологије потпуно променила. Ретро-игрице своју привлачност дугују естетици видљивих пиксела, и зато су почетком друге деценије новог миленијума и доживеле повратак. Такозвана растерска графика све до данас омогућава малим, независним тимовима да за мале паре развију чак врхунске, креативне игре.

Та естетика одговара пре свега онима који су одрастали током осамдесетих и деведесетих. Али не само њима, каже дизајнер игрица Артур Екман. Његова игра "Super Catboy“ из 2023. има обиље назнака које воде у деведесете. Чак је на сајму видео-игара Гејмскому у Kелну његова креација представљена на старом катодном телевизору „лампашу“.

„Имамо, наравно, и старије играче који су одрасли са Нинтендом, па баш то воле и кажу: Е, то ме подсећа на оно време. Али, играју и млађи. Деца од пет, шест, седам година, која први пут играју ту игру, која можда први пут и виде телевизор с катодном цеви, потпуно су фасцинирана старијом техником. И брзо уче. Први покушаји су наравно неуспешни, али онда постају све бољи и бољи, и то им причињава задовољство. Пробуди им се амбиција да пређу све нивое игрице“, каже Екман.

"Super Catboy“ није чиста ретро-творевина. Аутори игру виде као наставак легендарних "Mega Man X“ (1993), "Donkey Kong Country“ (1994) или "Metal Slug“ (1996). Игра из 2023. се и визуелно и механиком ослања на оригинале. Чак и музичка подлога подсећа на деведесете. Али, производ задовољава и потребе данашњих играча.

Интересантно је да мачке у игри, у зависности од језика, имају различит број живота. Пошто се на енглеском каже да имају девет живота, у игри на енглеском мачке имају два живота више него на немачком, јер немачка пословица каже да их имају седам.

Нове игре за старе уређаје

У међувремену постоји велики број игрица с ретро елементима. Упоредо с тим трендом, настала је и мала сцена дизајнирања игрица за прастаре конзоле и рачунаре: „Има много људи који стварају нове игре за старе уређаје. Многи су заинтересовани за то, јер су такве уређаје имали у детињству, али нису могли да их програмирају. У међувремену су стекли то знање. Осим тога, прави је изазов да се програмира нешто што ће функционисати на тако старом уређају“, каже Kристијан Глајзнер оснивач фирме "Dr. Wuro Industries“, која развија и продаје игрице за легендарни рачунар из осамдесетих – Kомодор 64. Он је иначе већ доспео у музеје технике.

Данас једну игру на интернету може да игра и по сто играча заједно. Осамдесетих и деведесетих клинци су се окупљали око екрана, играли су једни против других или су се мењали. То је тајна популарности музејских рачунара. Игре које је Kристијан Глајзнер развио за стари Kомодор снабдевене су с четири играчке палице. То показује зашто су овакве приче успешне: физичка близина саиграча, заједнички проведено време… То су очигледно ствари које људи траже.

Kомодор 64 још увек има своје обожаваоце, али његове игрице могу се играти и на ПЦ рачунару, конзоли, смартфону… Па ипак, обожаваоци тог старог рачунара све су бројнији, што Kристијана Глајзнера не чуди. Он то пореди с аутомобилима – многи људи обожавају олдтајмере.

Растерска графика изазива носталгију

Носталгија је чежња за местима и стварима којих више нема. Или којих никада није ни било. Апеловање на такву емоцију јесте заједничка црта свих игара које су у ретро стилу.

Нове игре које дизајном буде таква осећања не би могле да функционишу на старим уређајима, јер им је потребан велики рачунарски капацитет. Таква ће бити и игра "Everdeep Aurora“ која излази 2024. у верзији за ПЦ рачунар. Екстремно редукована палета боја визуелно подсећа на игре за Гејм бој. Ради се о мачету које одраста у дистопијском свету и тражи своју мајку.

Игру су дизајнирали Шпанци Микел Охеа и Хуан Абад: „Верујемо да ограничењима више ствари можемо да испричамо, него с бољом графиком и више пиксела.“

Просечна старост људи који су склони тим игрицама у Немачкој износи 37,9 година. Многи од њих одрасли су уз Гејм бој, па им контакт са игром значи и подсећање на безбрижно време, потпуно другачије од овог данас.