ВИ би дешифровала код „енигма“ машине из Другог светског рата „за трен ока“

Код нацистичке „енигма“ машине је био ђаволски компликован и за његово дешифровање је Алану Тјурингу и његовим колегама био потребан херкуловски напор. Па ипак, стручњаци кажу да би се пред модерним рачунарством одмах „распао“.

Док су пољски стручњаци дешифровали ране верзије „енигма“ кода тридесетих година и правили анти-енигма машине, накнадне безбедносне надоградње које су унели нацисти значиле су да је Тјуринг морао да развије нове машине, или „бомбе“, како би помогао свом тиму да дешифрује непријатељске поруке. До 1943. године, машине су могле да дешифрују две поруке сваког минута.

Ипак, док је трка за дешифровање „енигма“ кода постала позната, заслужна за скраћивање Другог светског рата за до две године и изнедрила бројне холивудске филмове, стручњаци кажу да би његово дешифровање данас било тривијална ствар.

„Енигма не би издржала модерно рачунарство и статистику“, наводи Мајкл Вулдриџ, професор рачунарских наука и стручњак за вештачку интелигенцију (ВИ) на Универзитету у Оксфорду.

Уређај „енигма“ који су користиле силе Осовине био је електромеханичка машина која је личила на писаћу машину, са три ротора од којих је сваки имао 26 могућих положаја, рефлектором који је слао сигнал назад кроз роторе и разводном плочом која је мењала парове слова.

Њен систем је значио да чак и ако би се исти тастер притиснуо два пута, сваки пут би било откуцано друго слово. Штавише, почетна подешавања су се мењала сваких 24 сата.

„У суштини, уређаји енигма су добили своју моћ јер је број могућих начина на које се порука може шифровати био астрономски велики, да би га човек исцрпно проверио“, објашњава Вулдриџ, додајући да су Тјурингове „бомбе“ били груби механички рачунари са жицом, који су претраживали огроман број могућих алтернатива за дешифровање нацистичких порука.

Др Мустафа А Мустафа, професор безбедности софтвера на Универзитету у Манчестеру, додаје да је кључ успеха Тјуринга и његових колега био у томе што је „енигма“ имала низ слабости, укључујући и то да ниједно слово не би било представљено као оно само након шифровања.

„Био је то напад грубом силом, испробавања различитих комбинација. Али са овим слабостима 'енигме', успели су у томе. Успели су да аутоматизују ово како би то урадили довољно брзо да би могли да дешифрују код.“

Данас би, међутим, процес био далеко мање напоран, не само због технологије која је Тјурингов пионирски подухват: вештачке интелигенције.

„Било би једноставно поново створити логику 'бомби' у конвенционалном програму“, додаје Вулдриџ, напомињући да је модел вештачке интелигенције ChatGPT био у стању да то уради. „Тада би, брзином модерних рачунара, напоран рад 'бомби' био обављен у веома кратком року.“

Професор Вулдриџ напомиње да би се могао применити и низ модерних статистичких и рачунарских техника. „А моћ модерних центара података је тешко замислити“, истиче професор, напомињући да би модерна рачунарска снага запањила Тјуринга. „'Енигма' се ни приближно не би могла мерити са овим.“

Користећи мало другачији приступ – за који је Вулдриџ предложио да би могао бити спорији – истраживачи су претходно користили систем вештачке интелигенције обучен да препозна немачки језик користећи бајке браће Грим, заједно са 2.000 виртуелних сервера, како би дешифровали шифровану поруку за 13 минута.

Шифре које је немогуће разбити

Али док би модерно рачунарство брзо дешифровало „енигму“, технике попут Ривест-Шамир-Адлеман (RSA) шифре – система првобитно развијеног 1977. године и заснованог на великим простим бројевима – остају нерешиве.

„У случају RSA, то је проблем факторисања веома великих бројева. Технике грубе силе – испитивање свих алтернатива – једноставно неће функционисати на овим проблемима“, наводи Вулдриџ, иако напомиње да такве технике можда неће издржати будући развој.

„Ако квантни рачунари икада испуне своје теоријско обећање, онда ће нам можда бити потребне потпуно нове технике да бисмо заштитили наше податке.“

Али док „енигмин“ код не би дуго издржао модерну технологију, проф. Мустафа напомиње да је његово разбијање током рата било огромно достигнуће, не само зато што се сматрао непробојним.

„Да би могли да га разбију – требало им је више од годину дана – али да би то заправо урадили током трајања рата, то је била огромна ствар“, истиче Мустафа. „Бог зна шта би се десило да нисмо разбили 'енигму' на време.“