Вештачка интелигенција открила нови материјал који би могао да смањи употребу литијума у батеријама

До открића су дошли „Мајкрософт“ и „Пацифик нортвест нешнал лабораторија“ (ПННЛ), која је део америчког Министарства енергетике.

Научници кажу да би материјал потенцијално могао да смањи употребу литијума до 70 одсто.

Откада је откривен, нови материјал се користи за напајање сијалица.

Истраживачи „Мајкрософта“ су помоћу вештачке интелигенције и суперкомпјутере, за мање од недељу дана, сузили листу од 32 милиона потенцијалних неорганских материјала на 18 кандидата који би могли да замене литијум. Овај процес анализе података трајао би више од две деценије да су коришћене традиционалне лабораторијске методе истраживања.

Процес је од почетка до развоја прототипа радне батерије трајао мање од девет месеци.

Две организације су то постигле коришћењем напредне вештачке интелигенције и рачунара високих перформанси који комбинују велики број рачунара за решавање сложених научних и математичких задатака.

Извршни потпредседник „Мајкрософта“, Џејсон Зандер, рекао је за Би-Би-Си да је једна од мисија технолошког гиганта да „компримује 250 година научних открића у наредних 25”.

„Мислимо да ће нам оваква технологија помоћи да то урадимо. Ово је начин на који ће ове научне дисциплине да се обављају у будућности“, сматра Зандер.

Проблем са литијумом

Литијум се често назива „белим златом" због његове тржишне вредности и сребрнасте боје. То је једна од кључних компоненти у пуњивим батеријама (литијум-јонским батеријама) које напајају све, од електричних возила до паметних телефона.

Како се потреба за овим металом повећава и потражња за електричним возилима расте, свет би се могао суочити са недостатком сировине већ 2025. године, према Међународној агенцији за енергију.

Такође се очекује да ће потражња за литијум-јонским батеријама порасти до десет пута до 2030. године, према америчком Министарству за енергетику, тако да произвођачи стално граде постројења за батерије како би одржали корак са потражњом.

Ископавање литијума изазива контроверзе јер процес издвајања траје дуго и има значајан утицај на животну средину. Вађење метала захтева велике количине воде и енергије, а процес може оставља огромне последице како на изглед земљишта, тако и токсични отпад.

Др Нуриjа Тапиа-Руиз, која предводи тим истраживача батерија на одељењу за хемију на Империјал колеџу у Лондону, наглашава да је сваки материјал који ће смањити количину литијума и поседује добре могућности складиштења енергије „свети грал" у индустрији литијум-јонских батерија.

„ВИ и суперкомпјутери ће постати кључни алати за истраживаче батерија у наредним годинама како би помогли у предвиђању нових материјала високих перформанси“, додаје хемичарка.

Међутим, хемичар др Едвард Брајтман, предавач на Универзитету Стратклајд, напомиње да би ту технологију требало „узети са мало резерве“.

„Такве анализе би могле да произведу лажне резултате или резултате који у почетку изгледају добро, а онда се испостави или да је то материјал који је познат или да се не може синтетизовати у лабораторији.“

Материјал који је изоловала вештачка интелигенција тренутно се зове једноставно Н2116. У питању је електролит у чврстом стању који су научници тестирали и од сировог материјала превели у радни прототип.

Има потенцијал да буде одрживо решење за складиштење енергије јер су чврсте батерије безбедније од традиционалног течног или желатинизираног литијума.

У блиској будућности, чврсте литијумске батерије са бржим пуњењем обећавају да ће бити енергетски још гушће, са хиљадама циклуса пуњења.

По чему се овај модел ВИ разликује

Начин на који ова технологија функционише је коришћење нове врсте вештачке интелигенције коју је развио „Мајкрософт“ која је обучена на молекуларним подацима који откривају хемијски састав.

„Ова вештачка интелигенција се заснива на научним материјалима, базама података и својствима“, објаснио је Зандер.
„Подаци су веома поуздани и коришћени су за научна открића.“

Након што је софтвер сузио 18 кандидата, стручњаци за батерије у ПННЛ-у су их погледали и одабрали коначну супстанцу на којој ће радити у лабораторији.

Карл Мјурел из ПННЛ-а рекао је да су увиди „Мајкрософтове“ ВИ указали „на потенцијално плодну територију много брже“ него у нормалним радним условима.

„Могли бисмо да модификујемо, тестирамо и подесимо хемијски састав овог новог материјала и брзо проценимо његову техничку одрживост за радну батерију, што показује колико ће ова напредна вештачка интелигенција убрзати циклус иновација“, истиче Мјурел.