Научници открили како да рециклирају кључну компоненту у искоришћеним пеленама

Тим који стоји иза иновације, истраживачи Института за технологију у Карлсруеу у Немачкој и Универзитета Сијан Јиаотонг у Кини, користио је ултраљубичасто (УВ) светло да разбије основни део пелена, без икаквих додатних хемикалија, користећи само воду.

Конкретно, истраживачи су се фокусирали на посебне полимере зване суперапсорбери, који су (као што име сугерише) задужени за апсорпцију течности. Ови полимери се могу наћи и у другим хигијенским и медицинским производима, укључујући завоје.

„Ланци који повезују полимере се прекидају под утицајем светлости. Онда су толико лабави да се слободно крећу у води и претварају се у течна влакна. Ова метода са УВ светлом је око 200 пута бржа него са киселинама”, објаснио је професор Павел Левкин, са Института у Карлсруеу.

Студија из 2021. показала је да се одређене киселине могу користити за разбијање полимерних ланаца тако да се сам материјал може разградити. Међутим, то је компликована процедура и скупа, због чега се сваке године спали или одложи на депонију око два милиона тона суперапсорбера.

У новоразвијеном процесу, након што су упијајући улошци изрезани из пелена, натопљени су водом и изложени УВ лампи од 1.000 V. За само неколико минута материјал се претворио у течност која се онда убацивала у уређај за прикупљање.

УВ светло је већ добро познато по томе што може да разгради материјале, јер молекули на површини апсорбују УВ енергију, нарушавајући хемијске везе између њих. Међутим, ефекти деградације и њихова брзина могу доста варирати, у зависности од материјала.

У овом случају, истраживачи су били инспирисани ранијом студијом о хемијској рециклажи суперапсорбера, користећи своје знање о реакцијама УВ светлости, и претпоставили су да се процес рециклаже може убрзати – што је и било, значајно.

Примена у индустрији боја и лепкова

Истраживачи сугеришу да би супстанца која остаје после процеса рециклирања могла да се користи на више начина, укључујући и њену примену као згушњивача за боје на бази воде или као компонента у производњи различитих врста лепкова. Међутим, важно је да искоришћене пелене – неће ићи на депонију.

Суперапсорбер је, наравно, само део пелена, али ово је корак у правом смеру када су у питању проблеми загађења пластиком, а тим научника је уверен да се процес рециклаже материјала за пелене може још проширити.

„Ово ће значајно смањити загађење животне средине и допринети одрживијој употреби полимера“, каже Левкин.

Истраживање је објављено у ACS Applied Meterials & Interfaces.