Наши научници ће лансирати сателит у Земљину орбиту 2025. - где је Србија у космичким истраживањима

Проф. др Лука Поповић је са ентузијазмом дошао на чело једне од најстаријих и најважнијих научних институција у Србији – Астрономске опсерваторије. За Интернет портал РТС-а каже да је тренд у науци да пројекти који се пријављују буду примењиви, а не да имају само теоријски значај.

Први корак који је предузео је формирање две стручно-истраживачке јединице – једну за праћење Сунчеве активности, климатских промена и светлосног загађења, а другу за космичка истраживања и сателитске технологије.

Обе јединице подразумевају не само рад астронома и астрофизичара, већ и медицинара, машинаца, електротехничара.

"Желимо да покренемо не само истраживања, већ и државу да размишља о томе да је будућност у космичким истраживањима и технологијама. Оно што је било резервисано за велике и богате нације сада није ексклузивно за њих. И мале нације попут нас могу да допринесу тим космичким истраживањима, тако што ћемо имати приступ одређеним пројектима", рекао је Поповић.

Више од астрономије

Космичка истраживања данас немају само научни значај, већ и економски – постоје озбиљна истраживања о експлоатацији ресурса Месеца и Марса, а актуелан је и правни сегмент који се тиче распоређивања тих ресурса.

Директор Опсерваторије истиче да ће истраживању космоса прићи са научног и технолошког аспекта, и то тако што ће послати мали сателит у јоносферу.

Реч је о такозваном cube sat-у, коцкастом сателиту малих димензија који се са другим сличним сателитима пакује у контејнере које ракете шаљу у Земљину орбиту, одакле они сакупљају одређене информације.

Сателит који би конструисали наши астрономи у сарадњи са инжењерима требало би да има два циља – да мери Сунчево зрачење у рендгенском домену и да се направи слика Србије из јоносфере.

„Желимо да га пошаљемо најкасније 2025. како би могао да снима Сунце у максимуму његове активности, да видимо колико је испод очекиваног", истакао је Поповић.

Када је реч о реализацији циљева, направљен је цео пројекат и сада се креће у другу фазу – прављење самог инструмента.

„Ту нам треба помоћ машинаца и електротехничара, онда да видимо каква ће комуникација бити, где ће се прихватити информација, а треба да се развије и телекомуникациони део", рекао је Поповић.

Када је реч о лансирању сателита, постоје две могућности – да се плати комерцијално лансирање, али и да се, уз помоћ контаката које наши научници имају, избегну трошкови лансирања.

Ипак, проблем је то, како каже, што је вероватноћа да ће сателит успешно завршити своју мисију 50 одсто. 

Мултидисциплинарни тим

Руководилац стручно-истраживачке јединице која ће се бавити космичким истраживањима и сателитским технологијама је др Милан Стојановић. Он истиче да тај пројекат покрива научни, едукативни и промотивни аспект. 

„Желимо да направимо мултидисциплинарни тим у којем ћемо део око изграде неких компоненти, јер планирамо да сателит буде потпуно израђен у Србији, препустити научницима са Машинског факултета, који имају катедру за аероинжењеринг и услове за тестирање, комуникација сателита са земљом је нешто што такође морамо да имамо“, објашњава Стојановић.

Говорећи о финансирању, истиче да је реч о хибридном финансирању – део ће бити финансиран преко пројеката, а очекује се да ће Министарство науке, технолошког развоја и иновација, које је досад дало подршку за покретање ове две јединице, омогућити финансирање научника који би били ангажовани.

Директор Опсерваторије Лука Поповић указује да би било значајно за науку и када би постојала могућност да се, поред наших научника, ангажују и научници са постдокторских студија из иностранства, што би допринело ширењу знања, као и квалитету истраживања.

Оживљавање посматрачких активности

Из Београда се дуго радило посматрање Сунца, али временом се са тим престало, као и са другим посматрањима. Највећу кривицу за то сноси светлосно загађење. Стога наши астрономи посматрају космос са Видојевице, ретке мрачне тачке у Европи, где имају три телескопа.

Говорећи о научноистраживачкој јединици која би пратила сунчеву активност и климатске промене, Лука Поповић истиче да ће дугорочно пратити Сунчеве и климатске промене, са светлосним загађењем које је битно за астрономска посматрања.

„Праве климатске промене могу бити условљене људском активношћу, али оно што доводи до леденог доба, превелике температуре, јесте сунчева активност. За милијарду година немамо промену сунчеве активности, тј. имамо промене у зрачењу са Сунца на нивоу од један одсто. Стабилни смо што се тиче температуре и енергије коју добијамо“, рекао је Поповић.

На челу те јединице биће др Срђан Самуровић, а један од циљева је истраживање светлосног загађења за које су добили средства преко Фонда за науку. Како објашњава, на кули која се налази у оквиру Астрономске опсерваторије у Волгиној улици на Звездари биће постављени инструменти за детекцију светлосног загађења.

Постоје истраживања која показују да светлосно загађење, које је сума свих штетних светала, расте 10 одсто сваке године. Реч је, наводи Самуровић, о вештачком светлу због којег у великим градовима људи данас не виде звезде на ноћном небу, утиче на животни ритам живог света, али има и економски аспект.

И тим научника који ће бити ангажован у јединици коју др Самуровић води биће мултидисциплинаран.

„У припреми пројекта су, поред астронома са Астрономске опсерваторије, учествовали научници са Медицинског факултета, са Института за физику, као и експерт за светлосно загађење са новосадског ПМФ-а“, рекао је Самуровић.

Амбициозни планови створени у Астрономској опсерваторији могли би значајно да подигну реноме Србије. Поред тога што имају научни значај, могли би да омогуће ширу друштвену корист.

Без обзира на успех саме сателитске мисије, иза пројекта остају и стечено знање и инфраструктура који ће, првом следећом приликом, бити употребљени.