Наса све ближе суперсоничним путничким летовима

Некада давно када су седишта била већа, а храна боља, могли сте да прелетите Атлантик за мање од три сата. Међутим, од повлачења „конкорда“ 2003. године, експресни летови преко Атлантика постали су прошлост.

Летови између Лондона и Њујорка трају око осам сати, или нешто више од седам у другом смеру. Рекорд тренутно износи нешто мање од пет сати од Њујорка до Лондона, када ваздушне струје помогну летелици.

Идеја о суперсоничном путовању поново је покренута, а иза ње стоји нико други до НАСА, у којој кажу да би лет на линији Њујорк–Лондон, у будућности, могао да траје само 90 минута.

Агенција за истраживање свемира, у блогу о својој „стратегији великих брзина“, потврдила је да је недавно проучавала да ли би комерцијални летови брзином до четири маха – што је око 3.000 миља на сат, односно нешто мање од 5.000 километара на сат – могли постати реалност у будућности.

Студија Насиног Истраживачког центра Глен сугерише да већ постоје „потенцијална тржишта на око 50 успостављених рута“. Ове руте су биле ограничене на прекоокеанске, укључујући преко северног Атлантика и Пацифика, јер неке земље, укључујући и САД, забрањују копнене суперсоничне летове.

Међутим, Наса развија „тиху“ надзвучну летелицу, названу X-59, у оквиру мисије Квест (Quesst).

Агенција се нада да би нова летелица могла да подстакне измену ових правила и отвори врата авионима који лете брзином између 2 и 4 маха, то јест између 2.450 и 4.900 километара на сат.

 Максимална брзина "конкорда" била је 2,04 маха, односно 2.519 километара на сат.

Млазњак који путује брзином од 4 маха потенцијално би могао да пређе преко Атлантика за само 90 минута.

Након спроведених студија, Насин Напредни програм за ваздушна возила (Advanced Air Vehicles Program – AAV) прелази на следећу фазу истраживања за путовања великом брзином.

Ова етапа подразумева и потрагу за компанијама које би могле да развију дизајн такве летелице и „истраже могућности путовања авионом, опишу ризике и изазове и идентификују потребне технологије за остваривање брзине путовања изнад 2 маха“, наводи се у саопштењу Насе.

На истраживању ће радити два тима: један на челу са „Боингом“, а други предвођен стручњацима сектора за аеро-наутику компаније „Нортроп Груман“.

Сваки ће осмислити дизајн за авионе који могу да издрже огромне суперсоничне брзине.

Будућност великих брзина

„Сличне студије које су спроведене пре десет година, утицале су на развој авиона X-59“, истакла је Лори Озороски, менаџерка Насиног пројекта комерцијалне суперсоничне технологије.

Према њеним речима, на исти начин ће нове студије „освежити поглед на технолошке развојне трасе и идентификовати додатне потребе истраживања за шири опсег великих брзина“.

Следећа фаза ће такође размотрити „безбедност, ефикасност, економске и друштвене аспекте“, рекла је Мери Џо Лонг Дејвис, менаџерка Насиног пројекта хиперсоничне технологије, додајући да је „важно иновирати одговорно“.

У јулу је „Локид Мартин“, америчка компанија специјализована за ваздухопловство, одбрану, свемирски програм и развој нових технологија, завршила Насин пробни авион X-59.

Летелица је дизајнирана тако да звучне ударе, који настају при огромним брзинама, претвара у „труцкање“, што даје наду да ћемо једног дана имати и суперсоничне летове изнад копна.

Планирано је да тестови на земљи и први пробни лет буду изведени касније током године. Насин циљ је да прикупи довољно података да би могла да их преда америчким регулаторима 2027. године.