Апликације за упознавање: Проклетство или благослов

И раније су се људи довијали у тражењу партнера – од сеоског проводаџисања преко омладинских клубова, договорених састанака, новинских огласа.

Али, интернет и паметни телефони увели су револуцију у тражењу партнерке или партнера за сексуалне или романтичне контакте.

Берлинска психолошкиња Пиа Кабич, специјализована за партнерско посредовање, каже да је у низу земаља такозвани онлајн-дејтинг постао део свакодневице, нарочито за млађе генерације.

Анкета из ове године показује да је четири петине особа између 16 и 29 година старости већ заказивало састанке путем интернета. Код старије генерације (између 30 и 49 година), то је чинило две трећине испитаника, каже Кабич.

„Осим тога, највећи број парова се данас заиста упозна на интернету“, тврди ова психолошкиња.

Тако су се упознали и Бразилка Ђована Идалго Занфорлин (31) и њена девојка Јулијана. Бразилка каже да је заказивање састанка посредством апликација или платформи често површно, али и практично.

„Не мораш негде да идеш да би упознала некога. И одмах знаш коју сексуалну оријентацију има та особа“, каже Ђована.

Алгоритам одлучује

Платформе за посредовање партнера као што су Тиндер (Tinder), Бамбл (Bumble) или Грајндер (Grindr) функционишу једноставно. Корисник направи свој профил с фотографијом и подацима о себи, али и томе какву особу тражи. Алгоритам спаја кориснике на основу места становања, склоности и интереса.

Водећа компанија на тржишту је „Тиндер“, основана пре једанаест година. Апликација доставља предлоге са профилима који би можда занимали кориснике.

Они их сортирају лево ако им се не допадају или десно ако сматрају да су занимљиви. Они корисници који су се међусобно сврстали на десну страну, добијају прилику да почну „меч“ – омогућава им се контакт путем чета.

Међутим прилика за „меч“ у стварности не значи да ће се заиста и успоставити контакт, или да се неће прекинути после размене неколико безначајних порука.

Када је пре неколико година објављено да „Тиндер“ примењује такозвани Elo-Score да би измерио степен атрактивности корисница и корисника, то је изазвало негодовање.

„Човек се продаје као на пијаци“

Алфонсо Розалес Гарсија (29) је пре две године дошао из Шпаније у Берлин. Он користи апликацију Хинџ (Hinge), али и критикује површност таквих апликација: „Чудно је, понекад сам себи дођем као да морам да се продам у некој радњи.“

Тај психотерапеут указује на парадоксалност апликација за посредовање партнера – ако добро функционишу, оне брзо губе своје кориснике. „Понуђивачи хоће да направе посао од упознавања људи. Да није тако, не би за новац корисницима нудили више видљивости.“

И други корисници су фрустрирани неким аспектима електронске „берзе партнера“. Пиа Кабич то може да потврди. Она је написала бестселер It's a date!. Сматра да грешку не треба тражити само у апликацији.

„Корисници сами одлучују о томе како ће користити апликацију и каква познанства ће проистећи из тога. Често су баш ту узроци фрустрације. Корисници муњевито прелиставају профиле и онда се жале на површност. Они без образложења потпуно прекидају комуникацију (енглески појам је Ghosting, прим. ред), а онда сматрају да су апликације необавезне“, каже она.

Овакво склапање познанстава има и друге тамне стране. Као и на осталим друштвеним мрежама, постоји потенцијал за стварање зависности. Неки корисници не могу сатима да се одвоје од апликације због наизглед бесконачних могућности. Сваки „меч“ је нова доза допамина за мозак.

Психички проблеми се могу повећати

Ако је избор доступних профила превелик, то може да преоптерети и исцрпи корисника. У англосаксонској психологији се то означава као Choice-Overload-Effect. Другим речима, човек је проклет вишком избора.

Као што у велеграду због мноштва сензација и лица опада могућност да некога приметите, тако и код великог броја понуђених профила опадају стрпљење и пажња која се поклања сваком следећем контакту.

Постоје и истраживања која показују да овакве апликације изазивају стрес и незадовољство, а у неким случајевима и заоштравају психичке проблеме.

Елајас Абујауд, професор психијатрије на Универзитету Станфорд, испитао је 1.300 корисника апликације Тиндер. На медицинском блогу Универзитета он је у јулу објавио: „За људе који су суочени с психичким проблемима изгледа да ’онлајн-дејтинг’ није ефективан механизам за савладавање“.

Абујауд се већ петнаест година бави проблематичном употребом интернета и види сличности са осталим друштвеним мрежама које могу да проузрокују обољења као што су депресија, анксиозност и смањени осећај самопоуздања.

Да би избегле негативне ефекте, неке платформе већ размишљају о одређеним мерама. ОК Кјупид (OKCupid) захтева од корисника попуњавање изразито детаљног упитника, како би апликација могла да боље прилагоди рад кориснику.

Once на пример нуди само један контакт дневно, уместо мноштва понуда које задржавају корисника сатима уз апликацију.

Класа, а не маса

Кориснице и корисници такође могу нешто да ураде против фрустрације и нездравог коришћења апликације. Кабич саветује да се себи разјасни шта се тачно тражи. Корисници морају да издвоје довољно времена да проуче профиле који су им понуђени.

Ако се кориснику деси да неко са њим прекине контакт без речи или да добије мало лајкова, онда мора да себи каже да то што је „одбијено“ није он као личност, већ врло мали део који је понуђен на увид у апликацији.

Кабич познаје и зависнички потенцијал ових апликација: „Чак сам једном промашила станицу, јер сам се заиграла Тиндером“.

Она саветује да се редовно праве паузе у коришћењу апликације, нарочито ако осетимо да нас мноштво понуда оптерећује.

Свестан однос према таквим апликацијама може да буде одлучујући у томе да ли ћемо заиста упознати некога ко нам одговара или ћемо само губити своје време.