Четбот би могао да замени лекаре и изгледа да ће боље бринути о нама

Како би спровели тест, тим истраживача са Универзитета Калифорнија у Сан Дијегу је анализирао r/AskDocs, форум на Редиту на којем регистровани, проверени медицински радници одговарају на питања корисника о њиховим здравственим проблемима. Истраживачи су одабрали скоро 200 репрезентативних питања са форума, почев од бизарних („Прогутао сам чачкалицу, пријатељ ми је рекао да ћу умрети“) до застрашујућих („побачај један дан након нормалног ултразвука?“). Затим су та питања унели у виртуелно устројство ЧетГПТ-а, а друга група медицинских стручњака је спровела евалуацију одговора које је дала вештачка интелигенција и лекари, не знајући чији су који одговори.

Резултати су били шокантни. Прво, ЧетГПТ је далеко надмашио лекаре по корисности и употребљивости одговора . Готово без изузетка, одговори четбота су оцењени као три или четири пута поузданији од одговора несрећних лекара. Штавише, ВИ није показала своју ману која се често јавља у неким другим ситуацијама, да даје погрешне податке. 

Али оно што је било најупечатљивије, то је да су одговори четбота, у просеку, оцењени као седам пута емпатичнији у односу на одговоре људи. Седам пута! Пружали су управо оно што сви желимо од свог лекара: брижност и емоционалну везу. Као да је немилосрдни андроид господин Дата открио како убедљиво да опонаша саосећајност докторике Крашер из Звезданих стаза.

Очигледна способност четбота да се носи са медицинским питањима, како стилом тако и садржајем, наговештава стварну употребу ових ствари у лекарској пракси. Уз неке измене, ова ВИ покренута великим језичким моделима, могла би радикално да унапреди начин на који људи комуницирају са пружаоцима здравствене заштите и преоптерећеним медицинско-индустријским комплексом.

Помоћ потребна, а на преглед мора да се чека

Циљ експеримента са емпатијом није био да покаже да ЧетГПТ може да замени лекара или медицинску сестру. Циљ је био да покаже да четбот може имати улогу у пружању здравствене заштите. Државни или профитно оријентисани систем здравствене заштите не запошљавају довољно лекара и медицинских сестара, а очекује од оних које запошљава да лече све више пацијената као на покретној траци.

„Људи тешко долазе до медицинске помоћи и очајни су“, наводи Џон Ајерс, компјутерски стручњак и епидемиолог који је био главни аутор ове студије. Зато траже одговоре на форумима попут r/AskDocs. „То је начин на који се пацијенти сналазе.“

Пандемија ковида је наметнула потребу онлајн контакта између лекара и пацијената. Претходна истраживања су покушала да утврде да ли пацијенти и лекари воле да користе овакав систем рада. Ајерс и његов тим је истраживао да ли тај систем заиста функционише. „Користили смо стварне поруке, што нико до сада није урадио.“ Резултат, заснован на квалитету интеракција, био је дефинитиван. „ЧетГПТ је убедљиво победио“, каже Ајерс. „Ове ствари су вероватно већ спремне за примену у стварном свету.“

Добар дијагностичар

На основу почетног успеха четбота, Ајерс жели да види шта још може да обради. „Желимо да започнемо насумичне контролисане студије, у којима ћемо процењивати поруке пацијената у односу на исходе до којих је дошло код њих“, додаје. Не само да ли су поруке тачне или емпатичне, већ да ли помажу да људи остану здравији или живе дуже. Шта ако четбот може да помогне некоме ко се опоравља од срчаног удара тако што ће му препоручити дијету са ниским садржајем соли, или га подсетити да узима лекове и да ажурира третман?

Унапређење емпатије у комуникацији са пацијентима може бити значајно јер многи људи осећају да су искључени из здравствене заштите. Њихова потрага за одговорима на проблеме са здрављем одвија се на форумима попут r/AskDocs. Недостатак приступа здравственој заштити, недостатак времена лекара и општи проблеми у систему здравствене заштите доводе до тога да се људи окрећу алтернативним решењима.

Постојећа решења вештачке интелигенције су већ прилично добра у дијагностици. Специјализовани системи ВИ су високо обучени да детектују одређене ствари, попут тумора или сепсе, користећи специфичне резултате тестова као улазне податке. Међутим, такви системи су скупи и тешко их је изградити. Зато медицинска заједница све више користи четботове као јефтиније и доступније алате.

Хтели или не, вештачка инелигенција ће учествовати у нашем лечењу

Ако питате људе да ли им се свиђа та идеја, већина за сада каже не. Према истраживању Истраживачког центра Пју, 60 одсто Американаца недавно је рекло да не би желело да ВИ постави дијагнозу или предложи терапију. Међутим, вероватно ће се суочити с таквим системима без обзира на то.

Много тога што здравствени радници већ раде је прилично формализовано, барем на најнижем нивоу интеракције са пацијентима. Када позовемо хитну помоћ прво нам постављају предефинисана питања како би одредили да ли треба да се упуте ка нама или да само дају савет. То се назива тријажа.

Недавно је тим истраживача са Харварда поставио десетине описа здравствених проблема пред три групе људи: лекаре, особе без медицинског образовања и ЧетГПТ. Сви су замољени да поставе дијагнозу болести и дају препоруке за тријажу.

Особе без медицинског образовања су имале дозволу да претражују интернет – оно што медицински стручњаци називају „др Гугл“. Али чак и уз ту помоћ, необучени људи су били лоши у дијагностици, што не изненађује.

Међутим, како наводе истраживачи у недавној прелиминарној верзији – што значи да још није прегледана од стране стручњака – четбот је био готово једнако добар у дијагностици (има је преко 80% тачних дијагноза) као и лекари (који су имали преко 90%). Што се тиче тријаже, ЧетГПТ је био мало бољи од 70% тачности. То звучи лоше у поређењу са 91% тачности код лекара, али ипак! Ово је опште наменски четбот, скоро једнако добар као потпуно обучен лекар.

Зашто четботови не би преузели администрацију

Замислите сада да се тој вештини додају рутински, временски захтевни задаци у области здравства које би четботови требало да могу да обављају – као што су заказивање прегледа, тражење претходне ауторизације од осигурања и управљање електронским медицинским записима. „То су задаци које нико ко се бави медицином не жели да ради, а они предстаљају велику главобољу, на њих се губи доста времена, физички и емоционално су исцрпљујући", каже др Тева Брендер. Можда би четбот могао барем да генерише почетне кораке ове врсте административног посла. „Лекар би онда могао да прелети преко тих информација и да пацијента упути даље“, наводи докторка Брендер.

То делује као вероватан сценарио. Високо обучени четботови ће сарађивати са лекарима, медицинским сестрама и медицинским помоћницима како би пружили емпатичније и потпуније одговоре људима којима је потребна нега.

У овако напрегнутом здравственом систему, вештачка интелигенција заправо може да донесе велико побољшање. „Лекар подржан знањем и процесорском снагом система вештачке интелигенције ће бити само бољи“, напомиње Џонатан Чен, лекар на Медицинском факултету Универзитета Станфорд који проучава системе вештачке интелигенције. „Потпуно је очекивано да ће пацијенти посегнути за непотпуним медицинским саветима од аутоматизованих система који су доступни 24 сата дневно, седам дана у недељи, уместо да месецима чекају на преглед код специјалисте.“

Неопхода регулација и контрола

Да би ови системи вођени вештачком интелигенцијом били бољи, многи људи тренутно ради на мањим језичким моделима фино подешеним медицинским подацима. Ако тим специјализованих медицинских четботова има приступ индивидуалним медицинским картонима пацијената, они могу да пруже циљане савете. „Када ова технологија добије приступ електронским здравственим картонима пацијената, то ће бити права прекретница“, каже Ајерс.

Међутим, неко ће морати да регулише употребу вештачке интелигенције и врши контролу садржаја коју ће она пружати. Може се десити да компаније које производе системе вештачке интелигенције у жељи да што више уштеде, а да што више зараде, можда неће дати најбоље верзије које ће бити добре по пацијенте. Уколико нека компанија направи четбота опремљеног најсавременијом медицинском базом података, то исто могу да направе и поклоници алтернативне медицине и ти четботови ће давати опасне дезинформације, и то на веома убедљив и емпатичан начин.

„То је најгори сценарио“, каже Грег Корадо, шеф огранка у компанији „Гугл“ који произоди медицинске системе ВИ. „Ово није нешто што би требало да раде само људи из Силицијумске долине у изолацији.“ То значи развијање ових система у сарадњи са стручњацима из области здравства, а не само са извршним директорима из области здравства – како би се осигурала приватност, безбедност и стварна помоћ људима.

Неће бити лако, али можда ће бити неопходно. Нажалост, већина здравствених система није осмишљена тако да свима пружа квалитетну негу. Док се то не промени, било би добро да имамо роботе који нам могу помоћи да останемо здрави. Ако притом могу и да симулирају емпатију – можда и боље од људи – то би била лепа препорука.