Како научити вештачку интелигенцију да се понаша као човек

Вест да је дрон који је контролисала вештачка интелигенција усмртио оператера на симулацији војне вежбе у САД, забринула је јавност. Убрзо је објављено да у тој симулацији нема повређених, али су многа питања остала без одговора. Колико до сада знамо о вештачкој интелигенцији?

Шта од вештачке интелигенције у будућности можемо да очекујемо и које етичке норме морају бити испуњене, објаснио је проф. др Горан Квашчев, шеф Катедре за сигнале и системе Електротехничког факултета у Београду. Истакао је да је ова тема врло изазовна и у жижи јавности ових дана.

„Вештачка интелигенција почела је да се развија педесетих година прошлог века и то је само један тренутак у развоју човечанства, и у том времену је напредак сјајан. На нашем факултету се дуги низ година бавимо овим питањем и на основним студијама имамо око 20 предмета у овој области, која је врло широка. Као што свака нова технологија доноси побољшање, тако добијамо и неке изазове. Технологија се развија брзо, а ми се не прилагођавамо довољно брзо“, рекао је професор Квашчев.

Напомиње да се струка бави могућим проблемима и оним шта све може да нам се догоди. Да ли ће се нама десити да у једном тренутку рачунари постану толико паметни да ми нећемо моћи више да комуницирамо с њима. Да ли ће они доносити погрешне одлуке? Вештачка интелигенција, развојем рачунарства, добија могућност да може да направи и лажни видео, што смо видели у кампањама политичара, ширењем лажних вести у свету које су уверљиве.

„Сложени проблеми вештачке интелигенције су препознавање лица, облика, покрета, медицинска дијагностика, да можете са МРА снимка да препознате почетак развоја канцера, да не морате да имате велики број лекара специјалиста. Рачунар даје прелиминарну дијагнозу. Али без човека не можете лечити човека. То је питање етике. Да ли је одлука рачунара права? Човек је увек крив за све“, истакао је професор.

Истиче да је вештачка интелигенција научена како да се понаша на основу многобројних информација које ми поседујемо. Данас је имамо на свим уређајима.

„Кроз цео модел вештачке интелигенције треба да нагласимо који проблем имамо, па да набавимо велику количину података како би вештачка интелигенција научила да се понаша као човек. Треба да имамо пуно слика које су обележене уз објашњење шта је на њима. Затим се одабере алгоритам и креће се у тренирање, а за то су нам потребни јако моћни рачунари, који су умрежени са милионима рачунара. Важно је пре имплементације података, све информације проверити у апликацији. Ово је принцип који важи за све апликације“, истакао је проф. др Горан Квашчев.

Истиче да је Канада колевка вештачке интелигенције, а прате је Кина, Јапан, САД. Примене су огромне у свим сферама живота.