Када ће водоник постати део енергетске понуде

Водоник треба да замени прљаве технологије, фосилна горива. Шта је заправо водоник?

– Водоник је за хемију још један гас и то најлакши, али за енергетику он је јако битан. Има огроман значај јер технологија производње водоника коју су развиле водеће индустријске земље омогућава да се преласком на њега ослободимо зависности од прљавих технологија за производњу енергије из прошлог века које се заснивају на рударењу фосилних горива. Он омогућава да пређемо на нешто што се зове чиста енергетика.

Водоника на планети има у изобиљу јер је најзаступљенији елемент у атмосфери. Шта је потребно да водоник буде примењив и да се користи као гориво?

– Водоник је хемијски елемент веома заступљен и у свемиру и на Земљи, али у форми различитих једињења и такав не служи у енергетици. Потребно га је одвојити од тих једињења, а то су најчешће вода и ваздух технологијом електролизе која троши значајне количине електичне енергије. То је одлично ако имате вишкове електричне енергије, нпр. у близини ветроелектране. Уместо да ту енергију преносите далеководима до потрошача којима можда у том тренутку и није потребна, у постројењима за електролизу можете „правити водоник од ветра“. Тако направљен водоник поседује велику количину енергије по јединици масе. Потребно га је сместити у посебне посуде и тако може бити ускладиштен за будуће употребе. Сама технологија складиштења је доста захтевна због високих притисака, и веома мале величине атома водоника.

Европска унија инвестира велики новац у пројекте водоника. Где водоник може да се користи, да ли може и као погонско гориво?

– Поједине земље ЕУ виде будућност у производњи зеленог водоника у спрези са новим варијабилним изворима електричне енергије, најчешће великих ветрофарми у Северном мору и испитују такве могућности кроз пилот-пројекте какав је нпр. AquaDuctu. Ово је заиста велики пројекат којим би требало да се постави преко 4.000 километара цеви за транспорт преко 400 терават-сати годишње. Касније би тако произведен зелени водоник могао да се користи у секторима транспорта, грејања и појединим индустријским гранама попут производње челика.

Раде се разне стратегије искоришћења водоника и у Србији. Влада је такође најавила да ће то гориво бити део енергетске стратегије земље. Радили сте на пројекту који је покренула Немачка привредна комора. Какве су могућности коришћења водоника у нашој земљи?

– Док земље ЕУ постављају пилот-пројекте, Србија се бори да усвоји Водоничну стратегију, на којој је радила група експерата међу којима и професори са Машинског факултета и што је својеврстан успех у погледу осталих држава у региону. Србија се бори и да усвоји национални Акциони план за енергетику и климу. Потребно је ускладити ове две стратегије тако да се препозна допринос водоника електроенергетском систему у смислу складиштења вишкова електричне енергије и даље његове практичне употребе у сектору транспорта, грејања и појединим гранама индустрије.

Немачка привредна комора тј. њене чланице заинтересоване су за примену ове технологије у Србији, али још није донета законска регулатива која би то третирала. 

Направљен је козорцијум у којем је седам-осам компанија које су заинтересовне за улагања у постројења водоника. У Водоничној стратегији коју је радио Машински факултет предложена је градња  малих постројења зеленог водоника. Шта би такво енергетско постројење значило, коју би оно потрошњу енергије могло да покрије?

– Ми размишљамо више од 30 година како да спроведемо енергетску транзицију у Србији јер је свима јасно да фосилна горива нису будућност енергетике. Сваки и најмањи допринос, сваки покушај да се овлада неком новом технологијом у односу на осамдесете је успех.

У разним студијама помиње се зелени водоник, али и плави водоник. Које су разлике?

– Постоје разне дефиниције водоника према томе какав је електроенергетски микс употребљен за његову производњу. Боје су светлије и зеленије ако је више обновљивих извора употребљено, а тамније и црње ако се за његову производњу употребљавају фосилна горива. Са становишта одрживости употреба фосилних горива за производњу водоника је неприхватљива.

Откад је почела енергетска криза у Бриселу, у водонику виде замену за гас. Ко је у Европи отишао најдаље у коришћењу водоника?

– Вероватно Немачка, Холандија, Белгија, Норвешка. Катар је велики извозник водоника. Ко је био зависнији од фосилних горива тај је више мотивисан да у тренуцима нове енергетске реалности након глобалних поремећаја сачува своју енергетску независност. О томе ће свакако бити речи на предстојећем саветовању Савеза енергетичара – Енергетика 2023, које се редовно одржава пуних 38 година на Златибору.