Инфлуенсери окрећу други лист: Није нормално имати прескупе производе

Савете за „све и свашта“, као и плаћене или неплаћене препоруке производа и услуга корисници друштвених мрежа гледају већ годинама, а неретко и послушају, купе или почну да примењују.

У последње време, све је више аутора садржаја (познатијих као контент креатори) на друштвеним медијима који напуштају сада већ традиционалну културу утицаја и уместо тога постају „деинфлуенсери“, указују стручњаци за друштвене медије.

Инфлуенсери су увек продавали нешто корисницима. Било да је реч о најновијем сјају за усне „у тренду“ или о „виралној“ хаљини, производе – који су често доступни на снижењу уз специјалне кодове утицајних особа – видимо као „мост“ ка одређеном стилу живота, оном који је естетски пријатан и у тренду.

Међутим, други тип тренда узима маха. Аутори садржаја утицај сада усмеравају на кориснике тако да их обавесте који промовисани производи нису вредни пажње или им чак директно говоре шта да не купују.

Бита, или @bbybeets, објавила је видео-клип на Тик-току наводећи производе које не би требало популаризовати јер „једноставно нису приступачни“.

У видео-снимку, који је имао више од 58.000 прегледа, 25-годишња инфлуенсерка каже да људи са просечном платом не могу да приуште ствари као што су папуче "Ugg Tasman" од 107 евра или „Еплове“ слушалице "AirPods Max", које коштају око 620 евра, али су под притиском да их купе да би остали у тренду.

„Сви брендови које сам поменула наплаћују стотине фунти по артиклу. Да бисте купили већину производа који су у тренду, морали бисте да имате одређене приходе, а већина људи их нема, укључујући и мене“, нагласила је Бита.

„Ја лично волим брендове које сам показала. Овде покушавам да подсетим своју публику да заправо није нормално имати те ствари. То је права привилегија и луксуз“, објаснила је Бита.

На Тик-току, хаштаг #deinfluencing има више од 159,6 милиона прегледа. Популарност овог тренда почива на томе што се људима смучило да им други говоре да стално морају нешто да купују, каже Јаго Шерман, шеф стратегије у агенцији  "Goat" специјализованој за маркетинг на друштвеним мрежама.

„Дошли смо до критичне тачке када је у питању конзумеризам. Људима се смучило да иду на друштвене мреже и да им тамо кажу: 'Треба ти ово и ово', посебно уз данашње трошкове живота“, наводи Шерман.

Новац се троши пажљивије 

Валерију Фридегото, 22-годишњу студенткињу и хонорарну ауторку садржаја која живи у Чикагу, економска клима је навела да сними видео-клип о производима за које мисли да су прецењени.

„Са економском климом у САД, људи су пажљивији када троше свој новац. Осећам се као да их природно привлаче они који их обесхрабрују да купују заиста скупе ствари“, наводи Валерија.

Међу производе за које сматра да „не заслужују хајп“, ова млада жена сместила је шампон и балзам марке „Олаплекс“ који коштају око 60 долара и „Диорово“ руменило "Backstage Rosy Glow Blush" за које треба да се издвоји 35 евра.

Њен видео имао је више од 1,3 милиона прегледа и стотине коментара.

Тик-токов алгоритам не води рачуна о томе колико имате пратилаца, тако да снимци корисника са релативно малим бројем пратилаца могу постати изузетно популарни, што је подстакло тренд, наглашава Шерман и додаје да контроверзне изјаве доспевају у фокус јер људи коментаришу.

„Мање је вероватно да ће велики инфлуенсери покренути тренд који је супротан популаризацији, односно deinfluencing-у. Овај тренд покренуло је много мањих аутора садржаја и он је у суштини доспео до оних са већом базом пратилаца, јер мини и микро-инфлуенсери имају мање да изгубе критикујући производе“, објаснио је Шерман.

Утицај је утицај – deinfluencing је исто што и инфлуенсинг  

Успех deinfluencing-а део је ширег наратива који је усмерен против луксуза и богаташа, а који се види у медијима у филмовима као што је The Menu и серијама попут Белог лотоса, рекао је Пол Гринвуд, шеф истраживања у америчкој агенцији за друштвене медије "We Are Social".

„Видели смо да многи креатори користе овај стручни приступ за уштеду новца. Говориће о вредности производа, да ли можете да га набавите јефтиније негде другде, да ли можете да купите различите производе који раде исту ствар“, прецизирао је Гринвуд и додао да инфлуенсери познају своју публику боље од било кога другог.

„Ако знају да њихова публика осећа бол, реаговаће на то како би покушали да остану на њиховој страни“, нагласио је Гринвуд.

У коментарима испод Валеријиног снимка неки корисници мреже сложили су се са њеним ставовима о производима. Ипак, 22-годишња инфлуенсерка забринута је да би њена отвореност могла да се протумачи лоше.

„У савршеном свету, желели бисмо да мислимо да би брендови то схватили као повратну информацију, коментар корисника, али бојим се да би то могло да буде препрека за потенцијалну сарадњу“, указује Валерија истичући да ће наставити да обавештава људе о производима који су „вирални“ и пустити их да сами одлуче.

За Шермана, овај тренд не води никуда: „Мислим да је друга реч за deinfluencing 'поштена' рецензија. То је апсолутно исто што и инфлуенсинг“.