Вештачка интелигенција запошљава, отпушта, бира шефове
Вештачка интелигенција се већ неко време користи у сектору такозване „гиг-економије“, у којој углавном раде фриленсери. Али брзо продире и у друге секторе. Шта то значи за ваш посао?
Ренан Родригез је око годину и по дана радио као возач доставе хране у швајцарској компанији "Smood" када је „робот преузео контролу“. Тако тај 33-годишњак описује програм односно алгоритам који је њему и његовим колегама додељивао испоруке и смене.
Родригез за DW прича да је фирма користила такав софтвер и 2020. кад је он тамо почео да ради, али је, у одређеном тренутку, „робот“ постао у потпуности одговоран за планирање радног дана, а обраћање људима-менџерима више није било могуће.
Циљ „робота“ је био да организује испоруке на најефикаснији могући начин. Из перспективе послодавца, то је успело, сигуран је Родригез. Када је почео, каже, радио је око две испоруке на сат, а пред крај четири-пет.
„Брзо сам схватио да је то катастрофа на људском нивоу“, каже Родригез за DW. „Робот“ је унео раздор међу запослене: најбржи возачи, они с најбољим учинком, добијали су и више испорука. На крају је, додаје, видео да добија све мање посла. Његов уговор (на нула сати) није му гарантовао фиксну месечну плату и било му је тешко да предвиди свој приход.
„За мене је било најгоре то што сам имао штоперицу која ради у свако доба и на сваком месту, а да ме већ прате џи-пи-ес системи, итд.“ То је створило оно што је он назвао „друштвеним стресом“. Уместо да нпр. поздрави људе у ресторану када узима оброк, он би у журби викао на њих да пожуре. „То је тужно.“
Обрачун са роботима
Оно што су Родригез и његове колеге назвали „робот“ познато је као „алгоритамско управљање“. То подразумева да се одлуке на радном месту доносе према калкулацијама рачунара познатим као алгоритми. То је уско повезано с вештачком интелигенцијом, која се, према Европској комисији, „односи на системе који показују интелигентно понашање анализом свог окружења и предузимањем акција – с одређеним степеном аутономије, а ради постизања специфичних циљева“.
Употреба алгоритамског управљања посебно је повезана са такозваном „гиг-економијом“ – односно компанијама попут „Убера“ и „Деливероа“, чији су радници обично фриленсери или имају уговоре на нула сати.
Чињеница је да вештачка интелигенција брзо продире у различите привредне гране. За канцеларијске послове могу бити распоређени у регрутацији особља или за праћење учинка радника.
Истраживање консултантске куће PWC из 2022. које је обухватило хиљаду фирми показало је да је током 12 месеци између шестине и четвртине користило вештачку интелигенцију у запошљавању или задржавању запослених. Међу фирмама које су биле најнапредније у коришћењу вештачке интелигенције, око 40 одсто ју је користило да код запослених побољша стицање вештина или да повећа продуктивност.
Фирме могу да користе податке о запосленима или кандидатима на различите начине, истиче се у извештају који је прошле године објавио OpenMind, непрофитна иницијатива шпанске банке BBVA.
„Радници у одељењима за људске ресурсе доносе одлуке о томе кога ће запослити, процењују радника и доносе одлуке о његовом напредовању, идентификују када је вероватно да ће неко напустити посао и селектују будуће шефове. Аналитика људи се такође користи за управљање учинком радника.“
Узмимо на пример фирму "HireVue" из САД, која према њеној веб-страници има више од 800 клијената, укључујући и велике мултинационалне компаније као што су „Амазон“, "G4S" и „Унилевер“.
Користећи видео-интервјуе за запошљавање, "HireVue" тврди да може знатно да убрза процес запошљавања, да кандидатима понуди већу флексибилност и тиме запошљавање учини праведнијим. Они кажу да се алгоритми могу подесити тако да елиминишу несвесне расне и родне предрасуде уобичајене код људи који запошљавају. Наводећи као пример свог британског клијента, „Кооперативну банку“, "HireVue" указује на то да су тамо помогли да се смањи родна пристрасност фаворизовања мушкараца са односа 70/30 на 50/50.
Међутим, бројни стручњаци и новинари последњих година указују на ризик од репродукције расистичке, сексистичке или неке друге пристрасности при запошљавању које се врши уз помоћ вештачке интелигенције. Једна студија спроведена прошле године у САД открила је да су роботи више пута дискриминисали жене и људе који нису беле боје коже.
Америчка комисија за једнаке могућности запошљавања чак је издала и смернице о коришћењу вештачке интелигенције на радном месту, упозоравајући да „њена употреба може да угрози кандидате за посао и запослене са инвалидитетом“. На пример, шта ако сте постигли лош резултат на тесту који је захтевао високу спретност куцања односно коришћења тастатуре?
У плану промене закона у ЕУ
У Европској унији су у припреми два важна закона који би требало да утичу на начин на који се вештачка интелигенција примењује на послу. Европска комисија наглашава да вештачка интелигенција генерално може да буде корисна за грађане и фирме, али да такође представља ризик за основна људска права.
У оквиру предложеног закона о вештачкој интелигенцији као области високог ризика, посебно су поменути запошљавање, управљање радницима и приступ самозапошљавању.
За произвођаче и купце таквих типова вештачке интелигенције, закон ће предвидети специфичне обавезе односно контроле, пре него што производи стигну на тржиште. Између осталог, испитао би се квалитет података који се користе за обуку система вештачке интелигенције (лоше обучени системи могу да произведу пристрасне резултате), одредбе о транспарентности за купце и нивое људског надзора. Програмери вештачке интелигенције такође би имали обавезу надгледања када производ дође на тржиште.
Из перспективе радника, закон о вештачкој интелигенцији не регулише то како шеф може да је користи, указује Аида Понце дел Кастиљо из Европског синдикалног института. „То је пропуштена прилика“, каже Аида за DW. Обавезе имају само продавци технологије.
Одређене технологије су потпуно забрањене законом о вештачкој интелигенцији, као што је систем „друштвеног бодовања“, рецимо онај који се на пример користи у Кини. Али то и нема неког великог утицаја на радно место.
Други део закона о вештачкој интелигенцији који је у припреми је Директива о раду на дигиталним платформама (Platform Work Directive), објашњава Понце. Тамо постоји посебно поглавље о алгоритамском управљању, али покрива само око 28 милиона радника у ЕУ који раде у том сектору. Предложени закон, према Европској комисији, „повећава транспарентност у коришћењу алгоритама од стране дигиталних платформи, обезбеђује људски надзор поштовања радних услова и даје право на оспоравање аутоматизованих одлука“.
Ти нацрти закона – оба још на путу кроз законодавни процес ЕУ – требало би да дају радницима инструменте да изазову потенцијално проблематичну употребу вештачке интелигенције од стране својих шефова, рекла је Понце, упозоравајући да је они неће потпуно забранити.
Једна од две ствари за које верује да би требало да буду забрањене јесте технологија читања емоција (један од најспорнијих облика вештачке интелигенције). Многи стручњаци сумњају да су емоције довољно једноставне или универзалне за мерење. Друга је суспензија налога за раднике који нису стално запослени, на пример возачи „Убера“.
„Не желим да кажем да је вештачка интелигенција лоша. Посветила сам 20 година свог живота проучавању технологија и увек се ради о управљању ризицима за људе“, рекла је Понце.
Осећања бившег возача доставе Родригеза о „роботу“ довољно су јасна: он је уверен да би требало много више регулисати то шта фирме смеју, а шта не. Фирма га је на крају и отпустила. Али то га, каже, не брине. Склопио је уговор о обуци за посао из снова. Постаће машиновођа.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар