Нема више џамбо-џета – последњи „боинг 747“ изашао из фабрике
После више од пола века производње, последњи „Боингов“ авион типа 747 изашао је из фабрике у држави Вашингтон. Када је први пут произведен 1969. године, био је највећи комерцијални путнички широкотрупни авион на свету, све до 2007. када се појави „ербас А-380“.
Гост Јутарњег програма Петар Војиновић главни и одговорни уредник ваздухопловног портала Танго сикс, каже да ћемо „боинг 747“ памтити по надимку „кит“ због карактеристичне грбе на кљуну авиона, али и као „краљицу неба“ и „дабл-декер“, јер је био први авион који је имао седишта распоређена на два нивоа.
„Једна је од највећих икона путничког цивилног авио-саобраћаја. Ушао је и у поп-културу, завршио је и у неким нашим песмама, а у ствари је за њега везана једна фасцинантна прича напретка и развоја цивилног ваздухопловства, посебно у том раном периоду преласка из једне у другу технологију и брже комерцијализације путничког саобраћаја по концепту ставити што више путника у један авион“, објашњава Војиновић.
Његов претходник из компаније „Боинг“, некада једине компаније која производи путничке авионе, био је „боинг 707“ који је имао четири мотора, додаје гост Јутарњег програма. Сви авиони који су обављали прекоокеанске летове имали су четири мотора, а модел 747 је настао по идеји „Пан Америкена“, тада једне од највећих авио-компанија. Њихов пословни модел је био прилагођен летовима на далеке дестинације и тражили су од „Боинга“ авион са већим капацитетом у који може да стане четиристо људи.
„'Боинг' је у то време био у договорима и са америчком војском на изради већег транспортног авиона, такође на два спрата, и пошто тај уговор није склопљен, то решење су прилагодили овом захтеву“, напомиње Војиновић.
Пошто је у периоду од педесетих до осамдесетих „Боинг“ био доминантан произвођач авиона на светском тржишту, стигло је скоро хиљаду и по наруџбина. Када је поново дошло до промене у технологији мотора, „Боинг“ размишља да задржи капацитет, а да смањи броја мотора, с обзиром на то да је потрошња горива највећи трошак. Тако је настао „боинг 767“, а онда у трку улази и „Ер бас“.
„Они су одлучили да обрате пажњу на авио-компаније које такође имају интерконтиненталне линије, али лете на мање аеродроме. То им даје веће фреквенције, а то у неким математикама може да буде тржишно и боље и онда праве широкотрупне авионе са два мотора. Тек су почетком двехиљадитих дошли до чувеног 'ербаса А-380' који је такође 'дабл-декер', али спрат иде дуж целог авиона“, наводи уредник портала Танго сикс.
Овај модел је превазишао „боинг 747“ јер су успели да направе капацитет за преко 500 путника, али нису доживели комерцијални успех. Направили су само око 250 авиона, што је далеко мање од „Боингових“ хиљаду и по.
Војиновић наглашава да је ово природан циклус трајања једног модела авиона и да ће они и даље остати на небу, како путнички, тако и верзија карго авиона. У октобру ове године у оперативној употребу је код 69 различитих авио-компанија било 447 „боинга 747“ све три генерације, а претежно се користе карго варијанте.
„Све се опет вратило на неку математику, приходе, расходе и економичност, а не више у неку лепоту дизајна и гламур, јер сада сви желе да лете за 20 евра преко окена, па авио-компаније и произвођачи авиона то покушавају да испрате“, закључује Петар Војиновић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар