По броју робота у процесу производње, мери се и економска успешност неке земље

Чувена „Београдска шака“, коју су у Институту „Михајло Пупин“ 1963. године конструисали наши научници утицала је на развој роботских руку у свету. Научни рад о теоријском моделу кретања хуманоидног робота који је шест година касније развио др Миомир Вукобратовић, и даље је основ на коме се заснива кретање свих врста робота.

Данас се роботи примењују у различитим областима, од традиционалних, попут аутомобилске индустрије, па до пољопривреде и грађевинарства.

„Сутрашњица се не може замислити без примене робота у фабрикама будућности, али на чему се све више инистира, роботи су ти који муга да подрже и мала и средња предузећа“, наглашава проф. др Александар Родић из Института „Михајло Пупин“.

„Имамо све што нам је потребно, и знање, и довољно људи, само је потребно да се на нивоу државе одреди да је то потребно због развоја наше привреде“, додаје професор.

По броју робота који се примењују у процесима производње, мери се и економска успешност неке земље. Кина и Јужна Кореја предњаче у свету, а Немачка у Европи.

„Заостајемо у ономе што се зове технолошка подршка. Али што се тиче иновативности и инветивности, апсулутно не“, истиче проф. др Зоран Миљковић са Машинског факултета у Београду.

Нова врста робота који се називају коботи способни су да сарађују и уче од људи и да оно што су научили деле са другим роботима кроз међусобну комуникацију. На једном таквом моделу раде и наши стручњаци у Институту „Михајло Пупин“.

„Ово је идеја да се роботи укључе у индустрију 4.0, у паметну индустрију. Да буду у стању да саражују са човеком а и да се са њима преко клауда може радити на удаљеним локацијама“, објашњава Јован Шумарац из Института „Михајло Пупин“.

Школовање већег број стручњака у обасти роботике и субвенције од 40 до 70 одсто за куповину робота које наша земља даје привреди, само су први кораци да се домаћа роботика покрене с нулте тачке.