Ни научници нису очекивали да ће слике Јупитера Вебовим телескопом бити „тако добре”

Aуроре у дугиним бојама, велике олује и далеке галаксије, приказани су на најновијим сликама Јупитера са Насиног свемирског телескопа „Џејмс Веб".

„Нисмо очекивали да ће фотографије бити овако добре, да будем искрен", рекао је астроном Имке де Патер, професор емеритус на Калифорнијском универзитету у Берклију.

Де Патер и Тијери Фуше испред Париске опсерваторије, водили су пројекат проматрања највеће планете у нашем соларном систему користећи Веб телескоп што је међународни подухват Насе са Европском свемирском агенцијом и Канадском свемирском агенцијом, саопштила је Наса.

Неколико слика које је направио телескоп, на којима доминирају наранџасти, љубичасти и жути тонови, је „удружено" да би се формирао свеукупни композит који је дао импозантан поглед на Јупитер - гасног гиганта.

Такође, виде се бледи прстенови и далеке галаксије како у позадини „пулсирају".

И олујни ветар познат као Јупитерова Велика црвена пега - довољно велика да прогута Земљу - изгледа бело на овим сликама.

„Бројне светле беле „тачке" и „траке" су вероватно врхови облака на великим висинама кондензованих конвективних олуја", рекла је Хајди Хамел, интердисциплинарни научник за посматрање соларног система и потпредседник за науку у Асоцијацији универзитета за истраживање у астрономији.

Научници су сарађивали са научницом Џуди Шмит како би превели податке уз помоћ којих су формирали композитне слике са телескопа, које помажу да се боље погледа Јупитер, саопштила је Наса. Јупитер је тешко „превести" у слике због брзине ротирања, рекла је Шмит.

„Ова једна слика сажима науку о нашем програму Јупитеровог система, који проучава динамику и хемију самог Јупитера, његових прстенова и његовог сателитског система", додао је Фуше.

Али Јупитер није једини предмет интересовања популарног „Веба".
Свемирски телескоп користи инфрацрвено светло да открије иначе невидљиве аспекте универзума.

Развој прве светске свемирске опсерваторије почео је 2004. године, а након година одлагања, телескоп и његово масивно златно огледало коначно су лансирани 25. децембра 2021. године.

Телескоп ће посматрати сваку фазу космичке историје, укључујући прве сјаје након великог праска и формирање галаксија, звезда и планета.

Телескоп такође открива и посматра егзопланетарне системе.

Неке од ових егзопланета су потенцијално настањиве, а завиривање у њихову атмосферу могло би открити трагове у текућој потрази за животом ван Земље.