Калемегдан ће надгледати 67 камера високе резолуције

Много корака направи обезбеђење чувајући највећи парк у Београду, површине преко 60 хектара. Од 1946. године је под заштитом државе, а сада ће додатно бити заштићен са 67 камера које ће надгледати 20 споменика од кутурног значаја и око 2.450 стабала. Физичко обезбеђење је неопходно на Калемегдану јер се током сезоне, у просеку, месечно спречи петнаестак крађа и педесетак пута интервенише због нарушавања јавног реда и мира.

„Камере ће бити постављене до краја године, односно, пуштене у рад, што значи да смо ми сада на неких 80 одсто грубих радова.То су огромни послови и битно је да радови иду планираном динамиком", рекла је Симона Станковић из ЈП Београдска тврђава.

На 64 локације биће постављено 67 камера високе резолуције са циљем да се сниме и казне сви који уништавају тврђаву, седе на бедемима, испусују графите или краду статуе. Највећа штета је направљена у мају 2020. године, када је у Барутани оштећена римска статута из другог века.

„То ми морамо да санкционишемо и мислимо да ћемо најефикаснији начин постићи постављањем камера односно видео-надзора , јер сваки тај споменик и скидање графита кошта.
Наше обезбеђење је ту, ради сваки дан 365 дана, али постоје ствари које не могу да се спрече јер ми не наплаћујемо улаз у тврђаву", истакла је Симона Станковић из ЈП Београдска тврђава.

Надлежни тврде да ће Калемегдан бити безбедније место за туристе, али и све Београђане, који га, чак и кад не шетају често туда, увек носе у срцу.

Први новац за уређивање Калемегдана дао је Никола Пашић, тадашњих 10 хиљада динара, а за видео-надзор Град је сада издвојио 52 милиона динара, да Калемегдан посећују и будуће генерације.