Подручје вештачке интелигенције у порасту – размена искустава на конференцији у Крагујевцу
У Крагујевцу се одржава прва српска међународна конференција за примењену вештачку интелигенцију у организацији Универзитета Крагујевац и Српске академије наука. Иако је вештачка интелигенција за многе непознаница, примењује се у готово свим сегментима нашег живота, почевши од мобилних телефона.
Најпростије речено, вештачка интелигенција није ништа друго до програм који решава предвиђене задатке, али уз могућност да и сâм себе учи. Сакупљањем и обрадом података, решава сложеније проблеме и нуди решења. У Крагујевцу раде на развоју вештачке интелигенције и у области медицине. Циљ је да се убрза процес успостављања дијагнозе и предложи најбоља могућа терапија.
„Најчешће крећемо од медицинских слика, где је потребно препознати одређено ткиво од интереса. Вршимо тродимензионалну реконструкцију одређеног органа, који касније могу да помогну лекару у даљој анализи те болести", рекла је Тијана Шуштершич, асистент на Факултету инжењерских наука у Крагујевцу.
Али не само у медицини, вештачка интелигенција се примењује и у другим областима. Може да буде помоћ и приликом отварања рачуна у банкама или кредитног задужења.
„Компјутерски програм анализираће све те случајеве и донеће ону одлуку, која је најбоља за тог клијента, односно његово финансијско стање. Који кредит да узме, колико и када да отплати", истакао је проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу.
То су нека од достигнућа представљених на првој српској међународној конференцији за примењену вештачку интелигенцију у Крагујевцу. Више од 100 учесника из земље и иностранства има прилику да размени искуства.
„Подручје вештачке интелигенције је сад у стрмом порасту и потребна су истраживања на том подручју, потребан је пренос знања између истраживача и индустрије", рекао је проф. Сашо Џероски, са Универзитета „Јозеф Стефан” у Љубљани.
„То видимо и телефони су нам постали паметнији. Не морамо више ни да куцкамо, кажемо им нешто они нас разумеју. То без вештачке интелигенције не може", истакао је проф. Зоран Обрадовић, са Универзитета Темпл у Филаделфији у САД.
Значај њеног развоја препознала је и држава.
„Држава већ годинама улаже велике напоре и активности спроводи да би се на овом пољу, нашим научницима и професорима омогућили што бољи услови за рад и што бољи резултати. Основан је и посебан Институт за вештачку интелигенцију у Научно-технлошком парку у Новом Саду", рекла је проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Даљи развој вештачке интелигенције зависи од младих. Због тога се на универзитетима у Србији уводе нови студијски програми из ове области.
План је да се са њеним основама упознају и ученици основних и средњих школа кроз сродне предмете, како би се припремили за изазове будућности.
Коментари