Рекордан број сајбер напада, шта све може да угрози безбедност у дигиталном свету

Убрзани темпо дигитализације, подстакнут пандемијом коронавируса, довео је до рекордног броја глобалних сајбер напада, упозорио је Светски економски форум у најновијем годишњем извештају. Посебно су опасни напади на инфраструктурне системе јер смањују могућност обављања основних јавних услуга, а трошкови у просеку износе 3,6 милиона америчких долара по инциденту. Ивана Радоичић из компаније "Security Academy" упозорила је да је повећање броја упада сајбер-криминалаца у просеку 270 по оранизацији, чак шестоструко веће и да мета нису само компаније и банке, већ и други системи.

У Извештају "Глобални изгледи сајбер безбедности 2022" наводи се изузетно забрињавајући податак да је током прошле године забележено у просеку 270 сајбер напада по организацији, што је 31 одсто више него 2020. године.

Ивана Радоичић објашњава за Магазин Радио Београда, да је повећање броја упада сајбер-криминалаца чак шестоструко већи и да мета нису само компаније и банке, већ и други системи.

Нарочито је, каже, опасно откривање личних података, који се касније појављују, па чак и продају, често на "даркнету". Проблем је и у томе што каска правна регулатива, па се ти случајеви тешко решавају.

"Такође је велики проблем и недовољан број обучених кадрова који раде у инфраструктурним системима. Они се и сами често ризично понашају, праве селфије из простора који би требало да буду заштићени, не обраћају довољно пажње на сигурност е-поште и нису довољно свесни ризика које такво понашање може да произведе", истиче Радоичићева.

Слабости jавног сектора

Додаје да је Јавни сектор честа мета упада јер, као компликовани систем, понекад има слабости по много тачака, што га чини недовољно заштићеним. Неки системи и подаци изложени су упадима и због тога што се, чувају у такозваним "cloud" платформама, које, како је оценила, нису увек сигурне.

Наглашава да би електронска трговина и преваре којима су купци изложени такође морале да буду предмет веће пажње, нарочито у области законске регулативе.

"Велики број случајева још није могуће разрешити, а многи не успевају да поврате новац, јер често се и не дође до правог кривца", упозорава она.

Саветује да се никада не откривају и претражују банковни рачуни или поверљиви мејлови на бесплатним јавним мрежама, јер се тако угрожавају лични подаци.

"Треба бити опрезан и са олаким објављивањем фотографија или локације на којој боравимо, јер све то може да угрози нашу сигурност у дигиталном свету", поручила је Радоичићева.