„Течно дрво“ – иновативно и климатски паметно решење

Зелени акваријум, у самом центру града, садржи шест стотина литара воде у којој се налазе алге. Оне везују угљен диоксид и путем фотосинтезе пречишћавају ваздух и производе чист кисеоник. Уједно, овај објекат је мултифункционалан – направљен је као клупа, пуњач за мобилне телефоне, а има и соларну плочу, захваљујући којој је осветљен ноћу.

„Систем се ослања на високу ефикасност микроалги у вршењу процеса фотосинтезе. Алге су ефикасније, у односу на копнене биљке, од неких десет до педесет пута, што значи да веома брзо везују угљен-диоксид. И овакав један систем од 600 литара културе, замењује једно одрасло дрво или 200 квадрата травњака“, објашњава др Иван Спасојевић, научни саветник Института за мултидисциплинарна истраживања.

Општина Стари град подржала је пројекат. 

„Нама није циљ да заменимо дрвеће, то грађани треба да знају. Ово је намењено оним целинама где не можемо радити традиционални вид озељењавања. А да је дрво закон и да је то на листи приоритета градске општине Стари град, говори и чињеница да смо, у склопу програма 'Стари град мисли на животну средину', засадили у априлу ове године 34 одрасла стабла липе и црвенолисне шљиве на доњем Дорћолу уз Дунавски кеј“, наглашава Бојан Бојић из Општине Стари град.

Користе се једноћелијске слатководне алге, које расту у барама и језерима у Србији и отпорне су и на високе и на ниске температуре. Па одржавање није захтевно.

„Једном месечно замените неких деведесет одсто воде, прикупите ту биомасу коју можете да користите као биофертилизатор за зелене површине. Наспете нову воду и неке минерале основне, што је врло једноставно и јефтино решење. И пустите даље да расту“, додаје др Иван Спасојевић.

За решавање еколошких проблема, кључно је, кажу стручњаци, комбиновање знања из различитих области. Кроз овакве мале иновације можемо, додају, постепено изменити, не само животну средину, већ и свест људи о значају екологије и науке.