Гугл, Мајкрософт, Хуавеј на српском самиту о вештачкој интелигенцији

Самит „Земља чуда“ (Wonderland AI Summit) имаће четири онлајн бине које ће окупити глобалну заједницу вештачке интелигенције око иновација, идеја и решења која су креирана у тој области. Инжењерски менаџер Јован Стојановић, оснивач Самита о вештачкој интелигенцији, говорио је за РТС о томе ко су учесници и предавачи и каква ће се све знања и информације разменити током два дана манифестације.

Чули смо да ће нека звучна имена, бар онлајн, бити гости Србије. И „Хуавеј“ и „Гугл“, чини ми се и „Самсунг“. Шта ћемо ми њима представити, а шта ће они нама?

– Оно што ће сам догађај омогућити тим компанијама јесте да презентују њихове иновативне нове производе, алгоритме, услуге које су засноване на машинском учењу односно на вештачкој интелигенцији, где с друге стране, сам догађај ће им омогућити да се они просто упознају са људима који су заинтересовани да користе ту технологију, да науче више о томе. Сам догађај ће њима омогућити да виде како изгледа екосистем Европе, да позиционира нашу државу, регион на једно врло посебно место ако говоримо о технологији која је је фундаментално једна од најбитнијих у људској историји.

Први пут ће сам догађај имати прилике да угости инвестиционе фондове који се баве улагањем у стар-апе где ће инеститори имати прилике да виде различите производе, који се праве код нас и у региону.

Ове године ћемо имати преко 50 и нешто комапнија које ће имати своје вуртуелне штандове, преко 30 старт-апа који ће имати прилике да презентују њихову иновативну технологију.

На који начин ће тај догађај утицати на развој вештачке интелигенције у Србији, имајући у виду да је она, колико ја знам, најразвијенија у области индустрије и пољопривреде? 

– Имамо искораке и у области хардвера и у областима финансија. Да, пољопривреда јесте домен где имамо доста знања и експертизе, али могу да кажем да због свих активности које су се покренуле пре четири-пет година у контексту грађења саме заједнице смо успели да позиционирамо Србију међу водеће светске земље или екосистеме, где није само питање Србије, окупили смо регион где кроз то можемо да акумилирамо више интелектуалног капитала, односно да окупимо све неке интересантне иницијативе које се баве развојем вештачке интелигенције.

Људи обично не знају пуно о вештачкој интелигиенцији, али има оних који су јако за њу заинтересовани. Једног дана ће робот да замени човека. Колико има истине у томе?

– Област је доста инетересантна. Пре свега, могу да кажем и предмет различитих медија, филмова, који су се појављивали у претходним годинама, где се управо наглашавају неки апокалиптични сценарији у том контексту.

Оно што морамо да схватимо, фундаментално, вештачка интелигенција је један алат који треба да омогући људима да не раде неке досадне и аутоматизоване послове, где та технологија нама може да помогне да уместо да чекамо десет дана да бисмо добили информацију да ли нека особа има рак или нема, то можемо да добијемо за неколико минута и где заправо на такав начин можемо да спасемо много више живота. И да отворимо неке нове индустријске гране и да креирамо неку нову вредност где је заправо људски капитал у контексту иновативности и то је нешто што треба да буде истакнуто када је реч о вештачкој интелигенцију као прва велика вредности која долази одатле

Ризици наравно постоје, али ми смо ту који креирамо саме алгоритме, саме системе и морам да кажем да у овој сад фази смо ми далеко о тих апокалиптичних наслова или сценарија, који могу да доведу до тога да човек буде замењен у потпуности што се тиче одређених активности.

Самит који се организује 21. и 22. октобра, овога пута је онлајн због ситуације у читавом свету када је реч о здрављу. Шта очекујете најновије да ће се на том Самиту чути?

–Окупљамо компаније као што су „Ауди“, „Гугл“, „Ај-Би-Ем“, „Хуавеј“, „Мајкрософт“ где ће сама заједница имати прилике да чује о најновијим достигнућима тих компанија. Ту постоје десетине различитих алата који су засновани, који десетинама пута могу брже да аутоматизују одређене процесе и биће интересантно да видимо које су све то примене, од различитих индустрија, од пољопривреде, коју смо споменули, до финансија или чип индустрије која је заиста један од носилаца, ако могу да кажем, у погледу развоја самог екосистема.