Једна трансакција у биткоинима уништава планету као два ајфона у ђубрету

Док је карбонски отисак (укупна количина емитованих гасова са ефектом стаклене баште) биткоина добро проучен, мање пажње је посвећено огромној пометњи коју је на пољу производње рачунарског хардвера ова криптовалута изазвала, пише Гардијан.

Специјализовани рачунарски чипови ASIC продају се са једном једином сврхом – да покрећу алгоритам који штити биткоин мрежу, процес који се назива рударење. Али пошто су само најновији чипови довољно енергетски ефикасни да омогуће профитабилно рударење, па они који желе да буду успешни и ефикасни морају стално да замењују своје чипове новим, моћнијим моделима.

„Животни век уређаја за рударење биткоина остаје ограничен на само 1,29 година“, наводе истраживачи Алекс де Врис и Кристијан Стол у раду Растући проблем електронског отпада биткоина (Bitcoin's growing e-waste problem), објављеном у журналу Resources, Conservation and Recycling.

„Као резултат тога, процењујемо да цела мрежа биткоина тренутно пролази кроз 30,7 метричких килотона опреме годишње. Овај број је упоредив са количином отпада мале Ај-Ти и телекомуникационе опреме коју производи земља попут Холандије“, објашњавају аутори истраживања.

Током 2020. године мрежа биткоина обрадила је 112,5 милиона трансакција (у поређењу са 539 милијарди трансакција које су обрађене код традиционалних пружалаца платних услуга 2019. године).

Како економисти тврде, то значи да свака појединачна трансакција „износи најмање 272 грама е-отпада“. То су отприлике два мања ајфона попут модела „12 мини“.

Електронског отпада који потиче од најпознатије криптовалуте има тако много јер, за разлику од већине рачунарског хардвера, ASIC чипови немају други „задатак“ осим оног при рударењу биткоина, а ако се не могу користити за рентабилно рударење биткоина, немају апсолутно никакву сврху касније.

Теоретски је могуће да ови уређаји буду корисни поново ако цене биткоина нагло порасту и повећају приход од рударења, наглашавају аутори истраживања.

„Ипак, постоји неколико фактора који генерално спречавају значајно продужење века уређаја за рударење“, додају де Врис и Стол.

Складиштење хардвера за рударење кошта, а та опрема што дуже стоји, то је мања вероватноћа да ће икада више бити исплатива.

Раст вредности криптовалута прати количина е-отпада 

Аутори стручног рада такође упозоравају да ће проблем електронског отпада вероватно додатно расти ако цена биткоина настави да се креће узлазном путањом, јер ће то подстаћи даља улагања и замену ASIC чипова.

Ако би човек покушао да смањи проблем е-отпада, закључује се у чланку, морао би да заменити процес рударења биткоина „одрживијом алтернативом“.

Етер, наследник биткоина, најавио је у мају да планира да пређе на одрживију варијанту у року од неколико месеци, што се још није десило.

Друге криптовалуте су за сада биле мање успешне у ограничавању свог еколошког отиска.