Сајам у част смрти класичног аутомобила

Заиста се ради о новом почетку и то из више разлога. Међународна изложба аутомобила (ИАА) је први сајам од почетка пандемије који се одржава уз присуство публике. То је позитиван знак за сајамску браншу која је по сопственим наводима од почетка пандемије претрпела губитке од четрдесет милијарди евра.

Али, ово је нови почетак и за сам ИАА, једну од највећих смотри такве врсте на свету. Покренут у Берлину, где је опстао посла века и након готово седам деценија у Франкфурту, овај сајам се сели на нову локацију.

Након разочаравајућег сајма пре две године, организатор, Савез немачке аутомобилске индустрије, одлучио је да овој манифестацији да нови елан пресељењем у Минхен као једну од немачких аутомобилских престоница.

Није реч само о промени места одржавања него и о новом концепту. „Пуко показивање кола више није довољно да привуче посетиоце. Зато се ИАА одлучио на експеримент“, каже стручњак за аутомобилску индустрију Петер Фус из консултантске куће ЕY.

Хибридни сајам

Главно питање које се поставља на сајму је шта ће нас покретати у будућности. Аутомобил је овде само делић сложене слике модерне мобилности. Ту су електрични тротинети, бицикл, трамвај, аутономни системи за превоз путника…

ИАА Мобилити је нова верзија сајма који жели да буде хибридни сајам. Осим на минхенско сајмиште на северу града, изложба улази на тргове баварске метрополе. Сајам и град су повезани такозваном Плавом линијом на којој ће се тестирати разни саобраћајни и превозни концепти.

Овај концепт, који поприлично одудара од класичног „штимунг“ сајма аутомобила, крије шансе али и многе ризике, како каже познати немачки стручњак за аутомобилску индустрију Фердинанд Дуденхефер. Њему у Минхену недостаје јасно фокусирање на аутомобил као превозно средство. „У тренутку када аутомобил не стоји у центру пажње, некад највећи аутомобилски сајам на свету губи свој смисао“, каже овај стручњак.

Скромни излагачи

Тај тренд је већ сад видљив: осим компанија попут Хјундаија, Рено-Дачије и неких нових из Кине, на сајму учествују само три водеће немачке компаније: Фолксваген, БМВ и Мерцедес Бенц.

Конкуренција из Тојоте, Џенерал моторса или Стелантиса (марке Фијат–Крајслер, Ситроен и Опел) уопште не долазе у Минхен. Исто је и с Волвом, Фераријем или Ролс-Ројсом и осталим магнетима за публику. „Тесла” ионако никада није био на ИАА.

И немачке компаније су мање-више скромне у наступу. Неће бити ни трага бомбастичним презентацијама модела с димним, светлосним и тонским ефектима.

Откуд та скромност, и поред прихода којима се аутомобилска индустрија у последње време може похвалити, упркос пандемији и недостатку делова?

Консултантска кућа EY каже да аутомобилски концерни никада нису зарађивали толико као у последње време. У првој половини године 16 највећих имена аутомобилске индустрије остварило је добит од 71,5 милијарди евра што је у поређењу с прошлогодишње четири милијарде губитка невероватан обрт.

Долази канцеларка, али и демонстранти

Новац ће концернима бити преко потребан за преокрет који неминовно очекује аутомобилску браншу. У многим деловима света, попут ЕУ, одбројани су дани „бензинцима” и „дизелашима”. То значи много новца који треба уложити у развој електричних возила. Многима је циљ оно чему се Тесла већ приближио, нека врста „смартфона на точковима“.

Управо те сложене процесе ИАА у Минхену жели да представи публици, и стручној и широкој. Но нико не верује да ће први ИАА у Минхену привући 500.000 посетилаца као последњи сајам у Франкфурту. О милионима, колико је у најбољим данима хрлило у Франкфурт, нико и не сања.

За сада је јасно да ће на отварање доћи канцеларка Ангела Меркел. Али и хиљаде демонстраната који акцијама попут бициклистичких поворки планирају да ометају отварање сајма и укажу на незадовољство смером у којем се мобилна индустрија креће. На демонстранте ће мотрити чак 4.500 полицајаца, што је најављено као највећи полицијски подухват у историји баварског главног града.

Протести су били и један од разлога због којих је ИАА премештен у Минхен. У Франкфурту се ускоро покреће први сајам за електричне бицикле што многи доживљавају као симбол промене.