Сајт и имејл адреса су пословни ресурси у 21. веку, зашто је важно одабрати национални домен

Гостујући у Јутарњем програму Милутиновићева је рекла се тај податак објашњава чињеницом да микропредузећа имају мали број запослених, да је често реч о фирмама које имају једног или двоје запослених.

„Као разлоге зашто имају приватне имејл адресе фирме наводе да немају довољно информација, да делује компликовано, да немају људе који би се тиме бавили“, наводи Дијана Милутиновић.

Према њеним речима, имејл адреса на сопственом називу домена обезбеђује лепши однос са клијентима и омогућава контролу над пословним ресурсом.

Додаје да су сајт и имејл адреса пословни ресурси у 21. веку. „У Агенцији за привредне регистре је потребно да наведете имејл адресу која служи као контакт, са институцијама и другим привредницима који ће можда да претраже базу АПР-а да провере како ваше предузеће послује“, објашњава сарадница за маркетинг и комуникације у РНИДС-у.

Према речима Милутиновићеве, велика предузећа се понашају другачије и када посматрамо из угла корисника видећемо да ће јако ретко од неке велике фирме стићи мејл који садржи надимке, бројеве и слично.

„Велике фирме из иностранства када се оглашавају на нашем тржишту увек имају имејл адресе на називу домена на којем су сајтови. Ако гледате неке блогере или људе који се баве фриленс пословањем они најчешће имају адресе на сопственом домену“, поручује Дијана Милутиновић.

Наглашава да је електронско и онлајн пословање просто експлодирало у време коронавируса. Многима није било лако да се преоријентишу на тај сегмент пословања, а они који су то брзо урадили никад боље нису пословали.

„Мислим да нас је корона научила које су то предности пословања на интернету. Са друге стране и нас као потрошаче и купце верујем да је заиста променила, сада много чешће наручујемо путем интернета, научила нас је да су нам информације много доступније, да много ствари за које смо чекали на шалтерима можемо да завршимо онлајн", рекла је Милутиновићева.

Додаје да су друштвене мреже нешто без чега савремено пословање може и не мора, зависи ко какав бизнис модел усвоји.

„Увек треба поћи од тога да су наш сајт, наша имејл адреса, наше на интернету, оно о чему ми бринемо и оно што ми плаћамо. Друштвене мреже су у власништву иностраних компанија које управљају својим ресурсима како желе", истакла је Дијана Милутиновић, сарадница за маркетинг и комуникације у РНИДС-у.