Највећи хуманоидни робот на свету од 25 тона – гласник будућности?

Када уз грмљавину музике и симулацију комуникације пилота из кабине, џиновски хуманоидни робот висине петоспратнице закорачи ка посматрачима и потом лако пређе у чучањ, стежући огромну песницу, посматрачима не преостане ништа друго него да зину и загрцну се. Јер 25 тона управо оживелог челика се гипко повија ка земљи и подлактицама глатко сече ваздух, изазивајући збуњеност - како је могуће да се такав метални колос креће попут човека?

Чак и без познавања чињеница, да је, рецимо, машина пред сопственим очима призната за највећег хуманоидног робота на свету од стране Гинисове Књиге рекорда, посматрачу је интуитивно јасно да присуствује нечем посебном, до сада невиђеном, што ће, могуће, коренито променити свет.

Челични див Јокохаме и његове бравуре 

Из цртаћа на докове Јокохаме, Челични див у Јокохами, постављен крајем прошле године на самој ивици обале са импресивним морским пејсажом у позадини, фасцинира не само својом покретљивошћу, већ и поузданошћу, јер већ више од три месеца сваког дана, два пута на сат, од пола 11 ујутру до пола девет увече, за посетиоце забавног парка "Гандам фабрика Јокохама" изводи петнаестоминутне демонстрације покретљивости, без застоја и кварова.

Његово пројектовање почело је 2018. поводом четрдесетогодишњице емитовања прве епизоде цртане серије "Мобилни ратник Гандам", домаће научнофантастичне саге о борби за превласт у Свемиру која се одвија уз помоћ џиновских летећих робота, којима из утробе управљају људски пилоти. Та анимирана серија у продукцији компаније "Санрајз" на мале екране у Јапану први пут је доспела 1979. године, скромно, на локалној "Телевизији Нагоја", али је кроз бројне наставке, дугометражне филмове, стрипове и атрактивне пластичне макете израсла у општепознату империју забаве која и данас траје и приходује око 700 милиона долара годишње.

Машина на обали троипомилионског лучког и индустријског града Јокохаме први пут је приказана јавности у децембру, у јеку епидемије коронавируса. На изради тог колоса, којим, у складу са идејом из цртаног филма из утробе управља оператер, сарађивало је девет јапанских компанија из области кибернетике, машинске и електронске индустрије.

Покретни "Гандам", дело јапанског инжењерства, направљен је као хибридна машина 

"Покретни Гандам", како је названа у односу на велику фиксну статуу истог анимираног јунака која краси Токио, је изузетно сложена, хибридна машина, у чијој изградњи су искоришћена знања каква се иначе примењују у прављењу дизалица, багера и индустријских робота. Висине 18 метара, она садржи чак 24 већа зглоба, што је број који не обухвата шаке, на којима се сви прсти покрећу исто као у људи.

Поред несвакидашње занесености фантазијом из цртаћа, стрипова и видео игрица, она оваплоћује и јапанску љубав за машине и технику, те обједињује квалитете људи те острвске државе, као што су детаљност и савесност у планирању и приврженост квалитету.

Наши домаћини у "Гандам фабрици", иако, како је то честа појава у Јапану, врло скромни људи, нису могли да у потпуности прикрију понос својим постигнућем - он се осећао у страсти с којом су нам приповедали о техничким карактеристикама металног горостаса и изазовима превладаним у његовом конструисању, попут производње нових мотора, укроћивања вибрације или постављања шуме каблова.

Нажалост, они, чини се, због епидемије коронавируса неће моћи, бар не у садашњој форми, да у жељеној мери прикажу ово изузетно остварење јапанског инжењерства страним туристима, јер је "Гандам фабрика", која садржи и галерију, кафић и продавницу сувенира, (упркос називу) заправо привремени изложбени и забавни простор који ће бити затворен крајем марта следеће године.

Плесне тачке тешке машинерије 

Накнада од око девет евра за децу од седам до 12 година и 14 евра за старије симболичне су суме за узбуђење и дивљење (за неке, измешане с благим страхом), који се осете посматрајући из непосредне близине демонстрацију историјског технолошког искорака у Јокохами - течан, глатки плес тешке машинерије, која, као материјално остварење фантазије, замагљује границе између света маште и стварног живота. Нешто више новца, близу 30 евра, је потребно издвојити ако се желе видети и глава и торзо дивовског робота са скела подигнутих око њега.

Прозор у будућност

Гигантски Гандам постављен 2009.године на вештачком острву Одаиба у Токију поводом тридесетгодишњице емитовања прве епизоде истоименог цртаног филма просто је стајао, непокретан. То је била моћна, горостасна статуа која се самоуверено шепурила пред објективима камера, чисти рекламоауторски инструмент за привлачење пажње јавности и подстицање продаје.

Овај, подигнут у Јокохами поводом 40 година, међутим, је технолошки подвиг, машина невероватних размера која врши најразличитије покрете целим телом, па се логично поставља питање да ли би за десет година следећи корак за конструкторе могао да буде потпуно остварење визије из научнофантастичне цртаћа - лет роботског џина?

Јер, покретни "Гандам" на доковима Јокохаме је плод маште који исту даље снажно подстиче: какве би све дивовске машине у будућности могле бити направљене и да ли би оне могле да послуже нечем другом осим промоцији производа популарне културе и подстицању потрошње?

Односно, да ли ће у (релативно блиској) будућности кибернетски џинови хуманоидног облика градити надвожњаке, мостове и зграде, преносити терет и рашчишћавати рушевине? Да ли ће ти дивовски андроиди можда образовати армије оклопљених и тешко наоружаних истребљивача, који сеју панику потпирујући праисконски страх од големог и непознатог?

Или ће, с обзиром на то да робота у Јокохами подупире челични оквир и он не може да заиста слободно хода, аутономни двоножни џинови, због физичких и технолошких ограничења, (за разлику од, рецимо, гусеничара и точкаша) остати само сан? Питања је много, али извесно је то да су могућности примене искустава стечених у конструисању покретног Гандама бројне, као и што је јасно да су јапански инжењери поново стали на чело технолошког развоја и повели свет у будућност, померивши границе онога што је технички могуће.

Скупа играчка или револуционарни технолошки пробој?

Особама од културе и мисли покретни "Гандам" може се учинити као велики споменик површности масовне културе савременог капиталистичког друштва, коју карактеришу уроњеност у свет фантазије, незасити импулс за прављењем новца и изразити конзумеризам - као једна врста бекства од реалности и скретања пажње са битних друштвених тема, па можда чак и као испразна идолатрија, јер се сада уместо религијским учитељима и заслужним државницима, масивни монументи подижу јунацима цртаних филмова.

Људима притиснутим бројним економским, друштвеним и здравственим проблемима он може деловати и као траћење времена и новца који су могли бити уложени у физичку и друштвену инфраструктуру која директно подиже квалитет живљења грађана.

Међутим, било би неправедно и кратковидо занемарити значај и добробит коју необична машина у Јокохами, у потпуности финансирана новцем из приватног сектора, потенцијално носи: могуће примене технологије развијене и усавршене за њу у машинској индустрији, грађевинарству и роботици, престиж који она пружа јапанским предузећима (и држави), инспирацију коју представља за децу, па и психолошки ефекат који има на инжењере и иноваторе с обзиром да је у њој остварено оно што се претходно сматрало неизводљивим.

Чињеница да јапанске компаније имају новац, знање и вештину да направе скупи џиновски робот по угледу на један цртани филм може се схватити и као благодетни плод седам и по деценија изванредног економског и технолошког развоја у миру који је та земља остварила, односно, богатства и безбрижности који су из њих проистекли.