Вештачка интелигенција је мач са две оштрице, упозоравају научници

Системи вештачке интелигенције данас прожимају готово све поре нашег живота и управљају начином на који комуницирамо, тргујемо, радимо и живимо. Такође, помажу нам и у разним кључним областима, попут развоја лекова или вакцина, па све до укупне државне администрације.

Вештачка интелигенција одређује и начин на који људи комуницирају на друштвеним мрежама и то на више начина.

У недавном истраживању које су обавили аустралијски научници из Организације за научна и индустријска истраживања Комонвелта (The Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation's – CSIRO), осмишљена је и испитивана метода за утврђивање и коришћење рањивости у процесу доношења одлука код људи помоћу система вештачке интелигенције названог рекурентна неуронска мрежа.

У три одвојена експеримента, у којима су човека супротставили машини, истраживачи су показали како се вештачка интелигенција може обучити да открије рањива места у људским навикама и понашању и да их искористи како би утицала на њихово доношење одлука.

У првом експерименту, задатак испитаника је био да притискају црвене или плаве кутије како би зарадили новац за учешће у игри. Алгоритам је проучавао обрасце њиховог понашања и почео је да их наводи на доношење конкретних одлука са тачношћу од отприлике 70 одсто. Успех није био потпун, али то је био само почетак.

У следећем експерименту, од учесника је затражено да притисну дугме када виде одређени симбол (обојени облик), али да се уздрже од притискања када се појаве други симболи.

„Циљ" који је имала вештачка интелигенција је био да тако поређа редослед симбола који се појављују на монитору да испитаници праве грешке. И стварно, испитаници су за 25 одсто више грешили.

У трећем експерименту, задатак учесника је да се понаша као инвеститор који даје новац поверенику (вештачкој интелигенцији) који затим треба да му исплати зараду и врати улог.
Играч је требало да одлучи у сваком кругу колико новца ће уложити.

У овом конкретном експерименту вештачка интелигенција је добила један од два задатка: или да заради максималну количину новца, или да омогући да и играч и машина зараде што више новца.

Вештачка интелигенција је у сва три сценарија показала добре резултате, што је истраживаче навело на закључак да се ови системи могу обучити да утичу на понашање људи и процес одлучивања, мада, за сада, у ограниченим и прилично апстрактним околностима.

Ово истраживање и поред свих ограничења, ипак пружа застрашујући увид у то како вештачка интелигенција може да манипулише човековом „слободном вољом“, што отвара могућност (зло)употребе у много већем обиму, за шта многи верују да се већ и дешава.

Као и сваки други изум, вештачка интелигенција се може употребити да утиче на понашање људи, на пример да поправе стање здравља, али подједнако лако се може искористити и за поткопавање неких других кључних одлука, попут утицаја на бираче.

Ипак, постоји могућност да се вештачка интелигенција обучи и да упозорава људе када неко покушава да њима манипулише и обучи их како да прикривају сопствене слабости, што још више компликује ствари.

Поменута организација је 2020. године за аустралијску владу разрадила етички оквир управљања системима вештачке интелигенције.

Овог месеца аустралијска влада ће увести законску регулативу која ће, на пример, приморати „Гугл“ и „Фејсбук“ да издавачима плаћају надокнаду за вести и емитерима за видео-садржаје које објављују, а које користе за привлачење публике и генерисање кликова, чиме повећавају приход од оглашавања, што је централни део њиховог пословног модела.