Руско аутономно борбено возило Удар комуницираће с дроновима

Оперативни прототип направио је Сверуски научноистраживачки институт „Сигнал“, који је део државне одбрамбене и технолошке корпорације „Ростек“, преноси rt.com.

Директор производње борбених система „Ростека“ Бекан Оздојев као циљ је навео да Удар постане потпуно аутономно возило.

„Опремљен је системом вештачке интелигенције који прикупља податке помоћу система сензора и мерних уређаја, а затим их обрађује како би генерисао оптималне руте за терен кроз који возило пролази. Систем такође може да израчуна оптималне параметре за извршавање борбених задатака на лицу места“, објаснио је Оздојев.

Институт „Сигнал“ фокусира се на развој решења која укључују вештачку интелигенцију за постојеће моделе руских борбених система, при чему је Удар УЦГВ у основи високотехнолошко унапређење борбеног возила пешадије БМП-3, које је показало одличне резултате у последњих неколико деценија.

УЦГВ је најављен 2015. године на Сајму иновација одржаном под покровитељством руског Министарства одбране.

Оздојев је додао да нови УЦГВ може „да комуницира са беспилотним летелицама и буде њихов носач, укључујући дронове које покреће возило, а који ће се користити за извиђање и пренос података“. 

Прецизно гађање класичним и напредним оружјем и у најзахтевнијим условима 

Дизајниран за борбу, праћење и извиђање, као и инжењерску и логистичку подршку, Удар користи основу оклопних возила БМП-3, носи беспилотну летелицу – дрон мултикоптер, а има и верзију са мобилном контролном јединицом заснованом на оној код Урала-4320.

„Удар” је опремљен и класичним и напредним оружјем. Комбинује аутоматски топ 2А42 од 30 милиметара са ефикасним дометом гађања од 4.000 метара и противтенковске вођене ракете „корнет“ домета до 10.000 метара. Има једну куполу Бумеранг-БМ која омогућава да се циљ погоди чак и у најзахтевнијим условима.

Аутоматски топ 2А42 од 30 милиметара има 500 метака ускладиштених у изолованом одељку, што значи да ће платформа остати нетакнута чак и ако је оружни модул оштећен. „Удар” је такође опремљен коаксијалном ПКТ машином која испаљује 2.000 метака.

Електро-оптичка опрема следеће генерације у комбинацији са најсавременијим управљачким системом за пуцање омогућава УЦГВ-у да истовремено прати више мета у различитим условима осветљења и активно и пасивно, помажући му да издвоји чак и камуфлиране предмете.

Три верзије „удара” у односу на намену 

Они који раде на његовом развоју, описују систем Удара као вишенаменску роботску платформу која се може опремити различитим врстама опреме или оружја, у зависности од тактичких циљева. У плану је изградња три класе возила: за борбу и извиђање, теренску инжењерску подршку и за транспорт/евакуацију.

Робот за напад и извиђање моћи ће да пуца из свог оружја и обележава циљеве за ваздухопловне и артиљеријске јединице, као и друге роботске системе.

Подршку система Удар укључиваће разне машине за претраживање и рашчишћавање рушевина, док ће његов мултипозициони манипулатор радити са експлозивима. Робот се такође може користити за превоз терета, особља и, што је најважније, за евакуацију рањеника са бојног поља.

Ради у тишини 

Будући да је у потпуности аутономан, „удар” се може кретати у потпуној тишини, што значи да посада која њиме управља неће примати никакве податке из возила и неће бити обавезна да шаље радио-сигнале за његово управљање.

То омогућава аутоматизацију одређених рутинских активности, као што је превоз терета. Када возило први пут заврши руту, меморисаће је и затим може самостално да бира између понуђених одредишта.

Ипак, неки стручњаци примећују да је основа возила БМП-3, која се користи за систем „удар”, није довољно обезбеђена од непријатељских система наоружања да би се могла сматрати „нерањивом“. Предњи оклоп може издржати само хице 30-милиметарског наоружања испаљене са даљине од 200 метара, а кров и бокови могу издржати метке калибра 12,7 испаљене са удаљености од 100 до 200 метара.

Али излагање БМП-3 непријатељском наоружању са других оклопних возила и противтенковским навођеним ракетама било би самоубиство, јер је његова примарна употреба била превоз пешадије до бојног поља, а не учествовање у борби са добро оклопљеним непријатељским борбеним возилима.