Расте број интернет домена, али иза већине вребају злонамерни сајтови

Истраживања су показала да је до краја марта 2020. године регистровано чак 100.000 домена у чијем називу постоји појам повезан са пандемијом.

Међутим, како наглашава гост Јутарњег програма Душан Стојичевић, стручњак у области интернет домена, није се догодило само то, већ и мноштво других промена које говоре да ово није обична година.

„Приметан је раст домена, приметно је пресељење привреде из офлајн на онлајн окружење. Доста пројеката се преселило на онлајн. Образовање је, рецимо, област која је готово комплетно прешла у онлајн простор, тако да то све вуче једно друго, па и код нас у Србији“, наводи Стојичевић.

Регистри генеричких домена морали су да обрате посебну пажњу на такозване „ковид“ називе домена. Генерички домени су они који садрже одредницу .com, .info и слично, и то су домени који су глобални и немају географску одредницу.

„Рецимо, само .info је до марта имао око 5.000 регистрованих домена који су у називу имали нешто везано за ковид. Они су се користили за разне ствари, али могу се поделити у три групе: они валидни, владини или привредни. Можемо да их поделимо на шпекулативне, а можемо да кажемо да је већина малициозна“, наглашава гост Јутарњег програма.

Иза великог броја тих домена вребали су хакери, а забележено је да је само у првих шест месеци ове године дошло до пораста базичних и уобичајених хакерских напада свуда у свету за 30 одсто. То значи да су хакери седели код куће и нису имали шта друго да раде него да нападају. Мета њихових напада су сви, без изузетка и ко год није довољно пазио на сајбер безбедност, лоше је прошао, додаје Стојичевић.

Регистар националних интернет домена – РНИДС је установио пораст броја регистрација, па је у првих шест месеци 2020. године, забележен највећи број новорегистрованих назива домена у поређењу са истим периодима у последње три године.

„Код нас није забележен пораст домена који имају ковид у своме називу већ је, пре свега, привреда прелазила на онлајн пословање“, напомиње саговорник.

Раст броја регистрованих назива домена пратио је процват е-трговине. Истраживања показују да је у првих шест месеци ове године 50 одсто свих купаца у свету више користило дигиталне или онлајн методе плаћања него пре пандемије.

Тај тренд није заобишао ни Србију, а подаци Народне банке Србије, показују да је у првом тромесечју 2020. године забележено 3,98 милиона трансакција преко интернета, што је 48,13 одсто више него у истом периоду прошле године.

„Томе је умногоме помогао ИПС – инстант платни систем. То су они кју-ар кодови на које кликнете мобилним телефоном и одмах вам изађе опција плаћања. А приметан је и велики пораст трансакција преко интернета“, додаје гост Јутарњег програма.

Међутим, како се продаја и проток новца „преселио“ на интернет, то је, наравно, на глобалном нивоу пратио и криминал. Тако да, као што и у „офлајн“ промету водимо рачуна о безбедности, морамо то исто учинити и у онлајн окружењу.

Број домена наставио је да расте и током лета, што до сада није било уобичајено. Очекује се да ће се тренд наставити, можда не у истом обиму, али да ће корисници сада устројити сајтове и портале које су у првом налету регистровали. Но, вероватно ни следећа година неће бити уобичајена кад је реч о овим трендовима, рекао је на крају гостовања у Јутарњем програму Душан Стојичевић.