Друштвене мреже и видео-позиви спас за усамљене у време изолације

Друштвена изолација донела је многима јак осећај усамљености и то баш сада када нам је због страха од пандемије коронавируса највише потребан осећај сигурности у заједништву и блискости са другим људима.

Међутим, ова пандемија погодила је човечанство у доба друштвених мрежа, стриминг сервиса и роботике.

Да бисмо се изборили са недостатком физичког контакта са другим људима, осећај блискости покушавамо да остваримо на даљину путем видео-чета, синхронизованих Нетфликс вечери и електронских друштвених игара. Али да ли то заиста помаже?

Када проводимо квалитетно време са другом особом, доживљавамо осећај радости.

Студије скенирања мозга показују да се субкортикалне регије мозга, као што је вентрални стриатум који игра важну улогу у мотивацији, активирају, између осталог, када примамо социјалне награде.

Насупрот томе, када се осећамо усамљено и одбачено, активирају се регије мозга повезане са невољама. То би могла да буде последица еволуције која нас тера да успоставимо и одржимо друштвене везе како бисмо осигурали опстанак.

Усамљеност, претња здрављу 

Усамљени људи имају негативнији поглед на свет и на намере других људи, што их чини још усамљенијим и тако упадају у зачарани круг.

Због тога, усамљеност се већ неко време сматра значајном претњом за физичко и ментално здравље и једним од елемената за предвиђање смртности. 

Иако друштвене мреже и ослањање на електронски друштвени контекст често трпе негативну критику друштва, њихов значај у доба масовне самоизолације је немерљив. 

Платформе за инстант поруке и друштвене мреже не могу у целости да замене реалне друштвене односе јер не омогућавају комуникацију невербалним знацима и додиром због чега наши мозгови у електронској комуникацији мање региструју знакове пријатељства. Ипак постоје начини да приближимо ефекте електронске комуникације потпуном друштвеном контакту.

Једно истраживање користило је технологију проширене реалности (augmented reality) и открило да људи који не тај начин електронски комуницирају осећају већи степен друштвене присутности и пријатније искуство.

Такође, учествовањем у заједничким акттивностима као што су паб квизови и плесови доприносе формирању осећаја блискости са другим људима. 

Роботи који су дизајнирани да нас ангажују на друштвеном нивоу такође би могли да помогну изолованим људима да се осећају мање усамљено.

Истраживање спроведено у старачком дому са роботом који изгледа као нежно младунче фоке, показало је да се осећај усамљености смањио код људи који су имали интеракцију са овим мазним роботом.

Због пандемије роботи брже стигли до наше свакодневице 

Друга студија показала је да се људи повезују са хуманоидним роботом на сличан начин као са људима и то у знатно већој мери него са вештачком интелигенцијом без отелотворења као што су Сири или Алекса. 

Иако роботи за друштвену интеракцију можда делују футуристички, они се увелико селе из лабораторија у наше домове, супермаркете и болнице.

У актуелној кризи изазваној коронавирусом нашли су и нову примену. На пример, у неким супермаркетима, роботи подсећају купце на нова здравствена и безбедносна правила.

Ипак, блиски људски контакт засигурно ће ускоро поново постати део свакодневице, али до тада, најбољи лек за социјалну изолацију је контакт са најмилијима путем видео-чета и заједничких електронских активности, макар сада кад још увек немамо сви сопственог софистицираног робота дружбеника.