Нуклеарна магнетна резонанца открива и оно што бисте да сакријете

У борби против нових дрога које готово свакодневно преплављују тржиште Србије, однедавно помаже и нуклеарна магнетна резонанца која је стигла у лабораторију Хемијског факултета у Београду. Осим психоактивних супстанци, апарат испитује и квалитет и безбедност хране, напитака, лекова. За три месеца рада анализирао је око 900 различитих узорака.

Роботска рука ради седам дана у недељи – без одмора. Главни задатак јој је да открије све супстанце од којих је нешто направљено. Да су је истраживачи имали пре нпр. пет година, узрок тровања више десетина младих био би откривен за свега неколико минута.

„Узорак са ВМА, где су се они јавили са симптомима тровања је стигао до нас. Испоставило се да је у питању једна врста синтетичких канабионида, то су синтетички деривати који подсећају на ТХЦ, односно активну супстанцу канабиса и код овог случаја један протон је замењен флуором. Управо овај инструмент да смо имали у том тренутку ми смо могли да снимимо спектар протона, видели бисмо нешто чудно. Кад бисмо снимили спектар флуора онда би нам било много јасније и у року од само пар минута до пола сата имали бисмо информацију“,  каже Бобан Анђелковић, научни сарадник Хемијског факултета у Београду.

Осим информација о психоактивним супстанцама, овај уређај даје и податке о различитим нечистоћама у току производње, или нпр. одговара на питање који је потенцијални лек. До сада, то су на Хемијском факултету истраживали на мањем апарату старом више од деценију. Ипак, резултати нису изостали.

„Ми смо успели да пронађемо антидепресив у капсулама за мршављење и те серије тих суплемената, помоћних лековитих супстанци, повучене су с тржишта тако да ми континуирано покушавамо да помогнемо градским заводима да дођу до суштинског одговора на питање да ли је неки производ у апотекама штетан или не“, објашњава доцент др Љубодраг Вујисић, продекан за науку Хемијског факултета у Београду.

За три месеца на нуклеарној магнетној резонанци урађено је око 1.500 експеримената.

„Колико смо омогућили младим људима, истраживачима да свој научно-истраживачки рад приведу крају, односно да убрзају израду доктората, писање радова и број публикација које ће се у неком скоријем периоду појавити као скок квантинтативни на Шангајској листи“, истакао је Анђелковић.

А они у врху Шангајске листе у својим лабораторијама имају и више од 10 оваквих апарата. У нашој земљи, поред две нуклеарне магнетне резонанце на Хемијском факултету, овај уређај постоји у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 08. јул 2025.
33° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом