Вештачка интелигенција не може да постоји без људи

Аутомобили већ толико брзо обрађују податке на путу да могу да возе без нас. У кући виртуелно можемо да испробавамо одећу из неке радње, а усисивач који сам чисти кућу више се не заглављује по ћошковима и на препрекама.

Данас теку две паралелне индустријске револуције, у ИТ технологији и роботици. Члан радне групе Владе Србије за израду Стратегије развоја вештачке интелигенције, Небојша Бјелотомић, сматра да вештачка интелигенција треба да се развија у правцу који може да се комерцијализује, односно у нешто што је блиско и доступно људима.

„Да ли је то нешто што је везано за одређене области у медицини, као што је радиологија и ефикасније читање налаза, да ли предиктивно одржавање, рецимо, лифтова, па да захваљујући великом броју сензора унапред знамо да ће доћи до квара, па да не дође. Или виртуелни асистенти који ће вам помоћи да у било које доба дођете до информације од банке, осигуравајућег друштва или јавне службе. То су области које се чине дохватљивим“, наводи гост Јутарњег програма.

Стратегију коју ће имати Србија има 20 земаља света. Биће укључени људи из привреде, науке, просвете, ИТ компаније.

„Превасходни циљ је да подигнемо број људи који раде у области вештачке интелигенције, јер се у тој ИТ области води највећа трка. Тако да прављење академских програма за образовање младих у тој области је један од основних циљева, али и образовање популације како да користи у животу ствари из те области“, додаје Небојша Бјелотомић.

Стратегијом ће бити утврђено и у којим сегментима државна управа може да примени нека од решења како би и она била ефикаснија и ефектнија у својој услузи грађанима.

Професор Рачунарског факултета, Борислав Агапиев, напомиње да је инфраструктура значајно питање зато што се на западу улажу огромни ресурси, и људски и финансијски, тако да увек постоји тенденција да се направи нека илузија или фама да вам је потребан огроман број компјутера, графичких картица које се користе за процесирање и тако даље, али то није поента.

„Једна од главних тачака нашег програма је да покажемо да оно што ми радимо је у стању да радите са много мање ресурса и да је то много једноставније. Огромна инфраструктура није неопходан услов уколико ствари поставите како треба“, тврди професор Агапиев.

„Премиса је да искористимо оне капацитете које имамо, а то су људи и образовање које смо градили деценијама уназад, да бисмо се такмичили и имали стратегију“, додаје Бијелотомић.

Главни проблем код вештачке интелигенције је супервизовано учење, напомиње професот Агипиев. То је учење где се морају сакупити подаци које су људи припремили и који се користе за тренирање машина. Ту је огромно уско грло, зато што је такве податке јако тешко прикупити, тако да су највеће светске колекције података који се користе за тренирање у ствари веома мале, чак шокантно мале, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, професор Борислав Агапиев.