Авиони ће летети више, брже и даље

Прошле недеље Аустралијанци су извели најдужи путнички авионски лет, без слетања. Квантасов „боинг 787“ летео је без паузе од Њујорка до Сиднеја. Прелетео је 16 000 километара за 19 сати.

Петар Војиновић, главни и одговорни уредник вазухопловног портала Србије, Танго сикс, гостујући у Јутарњем прогаму, напомиње да често заборављамо на чињеницу да данас можемо, на висини од 10 километара, седећи у столици, да обиђемо целу планету.

„Када се жалимо на кашњење авиона, када смо фрустрирани авиосаобраћајем, када хоћемо да путујемо за 20 евра, заборављамо колико је то један спектакуларан подухват да вас неко у столици превезе до места до кога су некада били потребни дани и недеље путовања. Овај подухват Аустралијанаца је био и истраживачки у неку руку, али и комерцијални, но у сваком случају је подвиг“, истиче Војиновић.

Зорана Илића помоћник министра за саобраћај, додаје да је одувек циљ авиосаобраћаја био да што брже и што даље пређе за што мање новца.

„Ово су историјски догађаји, почев од првих покушаја да се прелети Ламанш, па Атлантски океан и многи други подухвати. Но данас на развој ваздухопловства велики утицај има екологија. Данас ваздухопловство чини око три одсто укупне емисије штетних гасова и то је нешто на чему мора да се ради“, наводи Илић.

Нове технологије које се примењују на авионима као што је „боинг 787“ или „ербас 350“ који су и намењени за овакву врсту летова, је нешто што доприноси смањењу емисије гасова и интензитета буке.

Професор Машинског факултета, авиоинжењер, Александар Симоновић, такође, наглашава да је овај лет аустралијске компаније значајно достигнуће, али није изненађење.

„Од мита о Икару и Дедалу до данас у ваздухопловству се стално тежи да се лети што даље, да се достигну што веће висине и на крају крајева, да се лети што брже. Ово није изненађење, посебно уколико се има у виду тренд развоја ваздухопловства у последњих 115 година. Зато је ваздухопловство било носилац најновијих технологија, демонстратор најновијих научних достигнућа, тако да не би требало да будемо изненађени уколико у скорије време дође до још неких резултата“, наглашава професор Симоновић.

Зоран Илић напомиње да се тренутно, као и у аутомобилској индустрији, ради на развоју хибридних мотора у којима ће се налазити и електро мотори. Поред тога, у будућности ваздухопловства се све више говори о беспилотним летелицама. Питање је само како ће се то уклопити у законску регулативу, јер више није питање техничких могућности.

Петар Војиновић верује да ће у погледу беспилотних летелица одлучити тржиште, али технологија већ сада може да одговори тим захтевима. Али, поставља се питање поверења путника у безбедност лета беспилотним авионима.