Да Винчијев бисер који би премостио Истанбул и направио револуцију у мостоградњи

Султан Бајазит Други желео је да направи мост који би повезао Истанбул са Галатом. Једно од предложених решења дошло је од Леонарда да Винчија, који је већ тада стекао репутацију у уметности и науци.

У писму султану, уз које је стигла је свеска са скицама и белешкама, Да Винчи је описао мост који би се састојао од једног великог лука, подупртог основама на обе обале.

Мостови у то време су уобичајено прављени користећи серију полукружних лукова, а да би се премостила раздаљина између два града, према тадашњој архитектонској технологији било би потребно изградити најмање десет потпорних стубова који би носили читаву структуру.

Да Винчијев дизајн, који би без проблема омогућавао бродовима да пролазе испод њега, био је радикално другачији (и вековима испред свог времена), па је то вероватно главни разлог зашто султан није желео да ризикује.

Сада, 500 година касније истраживачи су желели да виде да ли би функционисао.

Оригиналне белешле и цртежи који описују мост нису говорили о материјалу који би био коришћен, али су стручњаци са МИТ закључили да би од тадашњих материјала једино камен пружао довољну снагу. За разлику од тадашњих инжењерских решења која су била заснована на борби против гравитације, Да Винчијев гениј био је у томе да је хтео да користи гравитацију која би обезбедила стабилност.

Да би тестирали његове претпоставке, тим са МИТ је створио реплику моста у размери 1:500, дужине мало мање од метра и саставили је од 126 блокова различитих облика и величина.

Не само да је мост обављао своју функцију, остајући снажан и стабилан, већ је тим утврдио да је Да Винчи осмислио дизајн који је минимизирао њихање и латерално кретање структуре, које би да је постојало брзо довело до његовог рушења.

Основе моста на обе стране биле су тако постављене да су пружале изузетну стабилност. Мост би био у стању да преживи чак и веома снажне земљотресе, што је утврђено тако што је стручни тиме поставио основе реплике на две покретљиве платформе.

Није био неуништив, али је за то време представљао архитектонски бисер и сигурно би направио револуцију у мостоградњи.