Насин робот слетео на Марс

Робот „Инсајт“ улетео је у атмосферу Марса брзином метка и до површине се спуштао седам драматичних минута, описују посматрачи слетање на планету.

Колико је само било напето најбоље описује податак да је „Инсајт“ започео понирање уласком у атмосферу Марса и наредних неколико минута достизао брзину од 20.000 километара на час, пре него што је постепено успоравао и безбедно дотакао тло Црвене планете.

„Било је веома напето и емотивно. Какав дан за Насу“, истакао је Џим Брајденстин, администратор Америчке агенције за истраживање свемира.

Слетање се догодило мало пре девет сати увече по средњоевропском времену, баш како је и планирано, а очекује се да први резултати на Земљу стигну у року од неколико сати.

Упркос томе што је у питању велики успех, још има места за бригу.

Наиме, контрола мисије неће до сутра поподне знати да ли је „Инсајт“ успешно раширио соларне панеле, без којих његов главни циљ, утврђивање на који начин се Марс мења и колико има сличности са Земљом, неће бити могућ.

Има „уши“, сонду и антене, али за шта служе?

„Инсајт“ (InSight - Interior Exploration Using Seismic Investigations, Geodesy and Heat Transport), који же на Марсу провести 24 месеца, користиће три инструмента за црвене планете. Сеизмометар на једној од његових „руку“ служиће као својеврсно ухо којим ће осећати и најмање потресе створене када се стене у унутрашњости планете сударе на раседима.

Оне производе таласе који се одбијају унутар планете и могу да открију кључне информације о њеној структури.

Научници у Наси очекују да ће током своје двогодишње мисије забележити између пар десетина и стотину тремора јачих од три и по степена на Рихтеровој скали.

„Најважније питање је да ли је Марс сеизмички активан“, каже за Гардијан, Нил Боулс, планетарни научник са Универзитета у Оксфорду, који је радио на изради летелице.

Према његовим речима, мерење потреса даће информације о унутрашњој структури Марса и открити нам како се Црвена планета формирала.

„Зашто је Марс мањи и има мању густину од Земље и Венере. То указује да су стварање и еволуција Марса били другачији од Земљиних или га је неки процес у раној фази Сунчевог система спречио да порасте“, објашњава Боулс.

Други инструмент, сонда за топлоту, укопаће се пет метара у дубину и мериће којом брзином се топлота пење кроз дубинске слојеве до површине.

Помоћу трећег помагала, „Инсајтових“ антена, научници ће мерити позицију робота са таквом прецизношћу да ће моћи да одреде колико се Марс „лелуја“ на својој оси током ротација.

Колико „лелуја“ зависи од величине планетарног језгра, као и од његовог састава и густине, односно чињенице да ли је оно течно или чврсто.