Више електричних аутомобила, мање загађење ваздуха

Кинеским путевима саобраћа више од милион електричних аутомобила. У Европи је око 820.000 возача који више не брину о цени нафте, али брину о чистијој животној средини.

„Основна преност аутомобила на електрични погон јесте смањење трошкова када гледамо цену горива и цену одржавања таквог аутомобила. Цена одржавања самог аутомобила је у рангу око 50 посто, а уштеда горива иде око пет пута и више“, каже Предраг Вучинић из компаније „АББ Србија“.

За једну бензинску пумпу потребни су милиони евра, док пуњачи за електричне аутомобиле коштају двадесетак хиљада евра.

„Морамо се потрудити да ту електричну енергију добијемо из обновљивих извора, јер ако користимо фосилна горива реално ништа нисмо урадили. Приликом производње наших аутомобила и електричних хибрида води се рачуна да се аутомобил направи тако да што мање загади животну средину. Наши аутомобили се производе у фабрици у Лајпцигу која се потпуно погони снагом три велике ветрењаче“, објаснио је Милош Милутиновић из „Делта моторса“.

Неке земље су за аутомобиле који не загађују ваздух увеле стимулације попут бесплатне регистрације, бесплатног паркинга и пуњења.

Највећи купац електричних аутомобила је Норвешка која је најбогатија нафтом. У Србији је регистровано нешто више од 130 електричних аутомобила, а има свега десетак пуњача за такве аутомобиле.

Према подацима Светске здравствене организације, у свету шест милиона људи годишње умре због загађеног ваздуха. У Србији 5.400. Једна од мера којом се планира смањење емисије штетних гасова је еколошка накнада за возила.

„Почећемо од тога да еколошка накнада буде сразмерна еколошком утицају возила на животну средину. Ићи ће се у правцу тога да се више накнада не плаћа по тони возила већ по количини угљен диоксида који се емитује у ваздух“, наводи Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

Просечна старост аутомобила у Србији је 16 година. Загађивачи су и стари аутобуси па се планира и да што више возила јавног превоза буде на чиста горива.