Папа Лав XIV  први је поглавар Римокатоличке цркве који је гласао на изборима у својој земљи

Роберт Франсис Превост, како се папа звао пре избора за поглавара Цркве, послао је гласачки листић поштом изборној служби округа Вил у Илиноису, где је и даље уписан у бирачки списак. Према доступним информацијама, захтев за гласање поштом поднео је 3. октобра, неколико недеља пре него што је објављено да мора на операцију због чвора на плућима, за који се касније показало да је тумор.

Превост није први пут гласао. Из Ватикана кажу да је редовно користио бирачко право на америчким изборима, и током двадесет година у Перуу, где је био мисионар, а потом и бискуп.

„Папа изражава своје уверење у право и дужност грађана да учествују у демократским процесима”, наводи се у саопштењу Прес-службе Свете столице, која подсећа на његову дугогодишњу праксу грађанског ангажмана.

Закони Илиноиса дозвољавају америчким држављанима уписаним у бирачки списак да гласају поштом и када живе у иностранству. Превост није изгубио америчко држављанство избором за папу, па и даље има право да учествује на изборима у својој земљи.

Нема документованих података да је неки папа после ступања на чело Цркве гласао на изборима у својој земљи. Није познато да су то чинили ни Јован Павле II, Бенедикт XVI  или Фрања, па поједини познаваоци ватиканских прилика сматрају да би ово могао бити први такав случај у историји.

Вест је политички осетљива и због тренутка у коме долази. Лав  XIV  је први папа рођен у Сједињеним Државама, а од почетка понтификата није крио неслагања са администрацијом Доналда Трампа о неким важним питањима америчке политике. Више пута је критиковао масовне депортације миграната и однос према странцима, а противио се и рату против Ирана, употреби војне силе и смртној казни.

Трамп је, са друге стране, јавно нападао папу, назвавши га „слабим када је реч о криминалу” и „веома лошим у спољној политици”, уз оптужбе да је превише близак левици. Тај неуобичајени сукоб америчког председника и папе отворио је расправу о односу религије, политичке моћи и хришћанских вредности у америчком друштву.

На изборима за Конгрес, који се одржавају на половини председничког мандата, одлучује се о контроли над Конгресом. Победа демократа омогућила би им да утичу на политичке одлуке током последње две године Трамповог мандата. У Илиноису се поред тога гласа и за гувернера, као и на неколико локалних референдума.

За кога је папа гласао није познато

Ватикан није саопштио његове политичке преференције и не намерава да то учини. Папино учешће на изборима није званично опредељење Свете столице, која је неутрална према страначким и изборним надметањима.

Ипак, остаје историјска чињеница да се папа који живи у Ватикану и предводи Католичку цркву широм света није одрекао свог америчког грађанског идентитета. Напротив, својим поступком је показао да учешће у демократскомживоту сматра не само правом већ и дужношћу сваког грађанина.