Краљеви и принцезе међу олимпијским гледаоцима, а некад и међу такмичарима 

Трибине Зимских олимпијских игара пуне су и припадника краљевских породица, који долазе да бодре такмичаре из својих земаља. Многи од њих су и сами некада били такмичари, па и освајачи медаља и чланови Међународног олимпијског комитета.

Међу првима је у Милано стигао 88-годишњи норвешки краљ Харалд, са супругом, краљицом Соњом. Норвешка је земља зимских спортова, али и мора, а Харалд је велики љубитељ једрења. До сада се трипут такмичио на Летњим олимпијским играма, у Токију, Мексико ситију и Минхену, пре него што је постао краљ. Љубав према том спорту наследио је од оца, краља Олафа V, који је такође био олимпијски такмичар у једрењу и Норвешкој је донео злато 1928.

Ветеран олимпијског спорта и пуне четири деценије члан Међународног олимпијског комитета, принц Алберт од Монака, пет пута је учествовао на Зимским олимпијским играма. Одабрао је да се такмичи у бобу, а најбољи резултат му је био 25. место. 

Његова супруга, принцеза Шарлен, била је много успешнија. Као пливачица 2000. је у Сиднеју наступала за Јужноафричку републику у штафети леђно и освојила пето место, али и срце монегашког принца и једанаест година касније постала принцеза. 

Вишедеценијско чланство у МОК-у има и принцеза Ана, једина ћерка британске краљице Елизабете, која је у том телу још од 1988.

Пре тога се, као такмичарка у коњичком спорту, опробала на Олимпијским играма у Монтреалу 1976, а своју љубав према коњима пренела и на своју ћерку Зару Филипс, која је 2012. у Лондону, на домаћем терену, освојила сребрно олимпијско одличје, које јој је уручила – мама.

Краљевске породице имају још једну успешну олимпијку у коњичком спорту. То је данска принцеза Натали од Сајн-Витгенштајн-Беглебурга, сестричина данске краљице Маргрете и грчке краљице Ана Марије. Она је учествовала на две Олимпијаде, а 2008. Данској донела бронзану медаљу. 

Попут норвешког краља Харалда, страст према једрењу деле и, иначе родбински тесно повезани, највиши припадници краљевских породица Шпаније и Грчке. 

Последњи грчки краљ Константин II дочекан је спектакуларно у Атини 1960. године, после тријумфа и злата на Олимпијским играма у Риму, а медаљу је, као чланица истог тима, освојила и његова сестра Софија, касније шпанска краљица. 

Константинови синови, Павлос и Николаос, тренутно у Милану бодре грчке спортисте. 

И Софијин муж, шпански краљ Хуан Карлос, учествовао је на Олимпијским играма у Минхену, као такмичар у једрењу, а афинитет према том спорту наследила су и њихова деца. Инфанткиња Кристина учествовала је на Олимпијским играма у Сеулу 1988, а актуелни краљ Фелипе у Барселони 1992, обоје без одличја. 

Медаље је у шпанску краљевску породицу унео Кристинин бивши супруг, рукометни репрезентативац Ињаки Урдангарин, који је учествовао на три Олимпијаде и Шпанији донео две бронзе.