Последњи мајстор старог света: Валентино и наслеђе апсолутне лепоте

Версаче, Гучи, Армани, Пачоти и сада Валентино, најпознатији италијански брендови остали су без својих вођа и заштитних симбола. Почасти су се ређале након вести о смрти легендарног дизајнера Валентина Гараванија који је преминуо у 94. години.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони назвала га је „вечним симболом италијанске високе моде“ у објави на друштвеним мрежама, захваљујући му на доприносу.

Гвинет Палтроу се присетила његовог смеха, љубави према друштву и „доброј холивудској причи“, и како ју је увек „наговарао“ да „'барем стави мало маскаре'“, у објави на свом Инстаграм налогу.

Породица Ђорђа Арманија, који је преминуо у септембру у 91. години, назвала је Валентина „неспорним мајстором грациозности и елеганције, према коме је Ђорђо Армани увек гајио велико дивљење“. У саопштењу се наставља: „Валентино је отелотворио изврсност високе моде, строгост занатства и јединствену визију моде направљену од чистих линија, култних боја и апсолутне лепоте. Његов одлазак оставља огромну празнину.“

Mиљеник филмских звезда и крунисаних глава

„Надам се да ћу бити упамћен као човек који је тежио лепоти где год је могао“, рекао је у једном интервјуу господин Валентино. За њега је лепота била оруђе моћи, а носио ју је са позлаћеном круном славе.

Једна од првих познатих муштерија Валентина била је глумица Елизабет Тејлор, коју је упознао док је снимала филм Клеопатра у Риму почетком шездесетих. Међу осталим гламурозним следбеницима – и купцима – Валентиновог рада у раним годинама његове каријере били су Бегум Ага Кан, краљица Паола од Белгије, глумице Одри Хепберн и Џоан Колинс и Жаклин Кенеди, која је чак носила Валентинову хаљину на удаји за грчког бродовласника Аристотела Онасиса 1968. године.

Његова популарност се наставила како су деценије одмицале. Валентино је већи део седамдесетих провео у Њујорку, окружен широким кругом пријатеља међу којима су били уметник Енди Ворхол и уредница Вога Дајана Вриланд.

Деведесетих година постао је миљеник супермодела деценије, укључујући Клаудију Шифер и Наоми Кембел.

Додела Оскара у знаку Валентина

Његове креације су се такође редовно појављивале на црвеном тепиху. Само на додели Оскара, значајни Валентинови ансамбли током година укључивали су хаљину са богатим перлама коју је Џејн Фонда носила 1981. године када је прихватила награду за најбољег глумца за свог оца, Хенрија.

Винтиџ црно-белу хаљину коју је Џулија Робертс носила 2001. године; пастелно жута хаљина у стилу кафтана боје менте коју је Џенифер Лопез носила 2003. године и сунчано жута хаљина коју је Кејт Бланчет носила 2005. године. На додели Оскара 2011. године, Ен Хатавеј је прошетала црвеним тепихом у украшеној хаљини Валентино из јесење колекције од 2002. године, у пратњи самог дизајнера.

У скорије време, Зендаја, Кери Малиган и Џема Чен биле су међу учесницама доделе Оскара које су носиле ову марку.

Захваљујући својим дугим везама са Холивудом, Гаравани је 1988. године добио Златне кључеве града Беверли Хилса, једно од многих признања и почасти које ће му бити додељене током живота – од Кавалијера од Гран Крочеа, до Кавалијера дел Лавороа и Витеза Легије части.

Године 2009. примљен је на Родео Драјв 'Шеталиште стила', где је заједно са Ен Хатавеј, која му је била блиска пријатељица, откривена плоча у његову част. Године 2017, Гаравани је такође примљен у Кућу славних Америчке академије достигнућа, поставши први европски модни дизајнер који је добио ту част, која препознаје визионаре и достигнућа у различитим областима.

Последњи цар

Назван „последњи цар“ у истоименом документарном филму објављеном 2008. године, и „шеик шика“ од стране Џона Ферчајлда, бившег уредника часописа Women’s Wear Daily, господин Валентино је основао своју истоимену компанију 1959. године. Године 1960, упознао је свог дугогодишњег пословног партнера (и, 12 година, романтичног партнера) Ђанкарла Ђаметија, тада младог студента архитектуре. Заједно, пар је претворио Valentino SpA у међународно признати бренд.

Током наредних пола века, не само да је облачио свет великана, већ је постао и њима раван, са сопственим палатама, покретним двором и препознатљивом нијансом црвене.

„У Италији постоји папа – и постоји Валентино“, рекао је Валтер Велтрони, тадашњи градоначелник Рима, у профилу дизајнера из 2005. године у часопису The New Yorker.

Вечно преплануо, коса му је била фенирана до савршенства, скоро увек ословљаван именом (или почасним „господин Валентино“) у пратњи људи и његових омиљених мопсова, господин Гаравани је створио и представљао слику високог гламура која је генерацијама дефинисала италијански стил.

Живот у великом стилу 

Педесет људи бринуло се о његових пет домова широм света: његовој лондонској градској кући, вили из 19. века у Холанд Парку са трпезаријом са 200 Мајсенских тањира (сакупљао је порцелан); вили на Виа Апији у Риму препуној обисонских таписерија и кинеског порцелана; стану на Менхетну са погледом на Фрикову колекцију; шалеу Гиферхорн у Гштаду, у Швајцарској; и његовом омиљеном, дворцу Видвил ван Париза, некадашњем дому љубавнице Луја XIV, Лујзе де Ла Валијер, који је купио 1995. године и пет година га рестаурирао, а који је био познат по својих 280 хектара вртова, уређеним травњацима и мушкарцима у оделима који су током дана грабуљали бели шљунак на стазама.

Такође је имао јахту од 46 метара, коју је крстила Софија Лорен и назвала по иницијалима његових родитеља, а ентеријер је дизајнирао Питер Марино.

Господин Валентино се селио из једне куће у другу у складу са годишњим добима и културном сценом, често у пратњи господина Хоексеме; Карлоса Соузе, Бразилца који је годинама био задужен за односе са јавношћу за Валентино, бивше супруге господина Соузе и њихова два сина и квинтета мопсова, који су сви имали имена која почињу словом М (Монти, Милтон, Мод, Моли и Марго) и сви су имали повоце марке Гојард и своје јутарње ритуале лепоте.