Који послови су популарни у свету моде

Мода се мења брже него икад и са собом повлачи низ нових занимања. Оно што се раније сводило на модне уреднике, стилисте, фотографе и дизајнере, данас је проширено на дигиталне стручњаке и дата аналитичаре.Који се још послови данас траже у свету моде и каква је ситуација у Србији? Како је модна индустрија ушла у парадоксалну фазу, с једне стране дигитална трансформација и вештачка интелигенција, са друге повратак ручној изради и аутентичним занатима? Хоће ли за пет година манекенке заменити оне вештачки генерисане и могу ли шиваче и кројаче да замене алгоритми?

Модна креаторка Светлана Јаћовић истакла је да је Армани дефинитивно обележио 20. век с обзиром на дуговечност и креирање до краја живота.Обележио је и почетак 21. века и он је дефинитивно један од највећих уметника, а промене које је увела у моду његова кућа, оставиће трага и у наредним деценијама.

„Модна кућа Армани остаје у поседу породице, али се то заиста никада не зна, као ни како ће реаговати тржиште“, рекла је креаторка.

Који су тренутно најтраженији послови у модном сектору?

„Дигитализација мења послове у моди и много нам олакшава. Дизајнер се сада назива креативним директором и дизајнер није више неко ко само седи у атељеу и црта одевне предмете и шаље на реализацију. Сада је тај посао скуп вештина и знања“, рекла је креаторка.

С једне стране Гучи и Баленсијага развијају виртуелне бутике и пробне кабине, с друге, Ботега Венета је 2023. покренула школу традиционалних занатских вештина.

Вештачка интелигенција се користи за креирање садржаја, дизајн, корисничку подршку и аналитику, што прети да смањи број пословних позиција. Где је онда граница у модном сектору, докле може вештачка интелигенција да иде, које позиције може да замени, које не?

„Живимо у ери информационе револуције, непобитна чињеница је да ће занати бити незамњнљиви у сваком сегменту. Полако губимо битку са занатима, а потребно нам је практично знање, које је будућност, као и занати“, истакла је Светлана Јаћовић.

„Мода је један озбиљан бизнис, а Армани је један од најбоигатијих Италијана у свету модне индустрије. Треба учити од великих и успешних и све засновати на знању“, рекла је креаторка.

Левис и Манго су тестирали АИ генерисане манекене уз објашњење да ће донети разноликост, приказати разлиците типове тела, година и етничких припадности - све то уместо традиционалних кастинга који одузимају много времена. Да ли на то треба да се гледа као на иновацију или ризик удаљавања од реалних стандарда лепоте?

„Потребно је да се прилагођавамо, без обзира да ли се то нама или компанији свиђаили не, јер тржиште намеће правила. Уколико нисмо прилагодљиви и не учимо нема успеха. Прилагођавати се мора и учи се сваки дан и да се гледа шта тржиште тражи.Школовање је због тога кључно“, рекла је

Да ли модне куће у Србији имају школе кројења и шивења?

„Немају, постоје стандардне државне и неке приватне.Због недостатка ученика, неке од њих су дизајнерске, а текстилне школе треба реформисати и прилагодити тржишту, да се ту афирмишеми и да та знања не нестану“, закључила је модна креаторка Светлана Јаћовић.