Милош Биковић од библијског мотива у Изолацији до свраба од бркова у Петру Великом

Милош Биковић је, гостујући у Једном добром дану, изнео покоју реч о Изолацији. Каже да му није лако да говори о филму, да буде објективан...

„Овај филм је one man show, доста сам учествовао у овом филму, било је добрих деоница, осећао сам велики притисак зато што у неким сегментима филма немам с ким да поделим одговорност.”

Јован је главни јунак филма, сам је у шуми и посматра животиње, али онда почињу да му се дешавају неке необичне ствари.

„То је један жанровски хибрид. Трилер, мистика са елементима хорора, међутим, у филму постоје наочекивани моменти, дуго нисмо имали такав спој жанрова, имали смо хороре, али трилер-хорор и то у оваквом амбијенту и овако снимљено, то не”, рекао је глумац.

Припрема за улогу на првом месту

Биковић је говорио и о мотивацији главног јунака, психолошком приступу, да је потребно да добро упозна и разуме протагонисту.

„Суштина су односи између јунака, то је оно што је занимљиво, што се прати, како се наши односи мењају, шта главни јунак жели, како ће доћи до тога што жели”, нагласио је Биковић.

Истакао је да је имао среће да глуми са Микијем Крстовићем, Млађом Андрејићем, Марком Пантелићем и осталим колегама, али не сме да заборави продукцију... 

„Када су овакви пројекти у питању, укључујем се у продукцију, када могу ја помогнем филму. А тек онда се бавим улогом, некако се ограничим на тај посао, не могу свиме да се бавим“, јасан је Биковић.

Порука филма – критика савременог друштва

„То је критика савременог друштва и људског порива да воли да посматра и осуђује, али не могу превише да вам кажем. Има старозаветни, библијски мотив који ми критикујемо, јер се мало тога променило у људској природи од настанка света до данас”, пожалио се глумац.

Обелоданио је да је премијера 29. октобра у Центру „Сава”, карте су пуштене у продају. А 31. је у редовној биоскопској дистрибуцији.

Биковић о међународној каријери

Милош Биковић завршава пројекат о Петру Великом у Русији.

„Велики пројекат, дуго се снима, ја играм Меншикова, он је био десна рука и најбољи друг Петра Великог, и он је био први губернатор Санкт Петербурга и можда други по богатству човек у Русији. Врло способан човек, врло свестран човек”, упознао нас је Биковић са новим ангажманом.

У филму је описано како се тада живело: „Како су имали разне фазе и шта су све морали да раде. Од тога да својим рукама праве кућу, до тога да се боре прса у прса мачевима, да буду потпуно крвави, да носе перике и бркове.”

Каже да је било веома напорно док су снимали битку две недеље по сунцу, а он на белом коњу, у белом оделу са белом периком и брковима.

„Све ме то ужасно сварби, јако ми је вруће. Ја не знам, ти људи су носили перике кад су ишли у битке”, зачуђено је причао Биковић.

Говорио је колико је енергије утрошио да би научио руски, а онда су дошли други, опет језички, проблеми:

„Сад су ми Руси на руском објашњавали како да говорим на кинеском. Имам неколико сцена у којима говорим на кинеском. То је толико тешко. Руски и српски имају заједнички корен, а кинески... они имају та четири тона”, јада се Милош.

„Ако погрешите тон, мења се смисао реченице. И то некада може да буде опасно.”

Филм Црвена свила

„У питању је трилер, слично Убиству у Оријент експресу, само ово je Транссибирск. У питању је један тарантиновски приступ, када су кинески курири носили неке важне документе за кинеску Комунистичку партију у Москву.”

Игра официра царске армије који је супростављен режиму у Москви, „али да би доказао да је потребан и да није непријатељ државе, помаже кинеским комунистима да донесу те списке у Москву, а онда се испостави да ништа није овако како сам ја сад рекао”.

Фондација Милоша Биковића

У Једном добром дану је гостовала и Ања Ранковић, полазница Фондације Милоша Биковића.

„Студенти Фондације Милоша Биковића ангажовани су на разним пољима у зависности од интересовања за које су се определили. Дакле, у току студирања трудила сам се да то не буде обично студирање, већ да се ангажујем у неким ваннаставним активностима, на конференцијама, пројектима. Тако је направљен избор најбољих студената.”

Каже да су шест месеци константно радили, имали радионице на разне теме, презентације комуникационих виштина. Студијско путовање била је прилика да посете разне конференције.

„И у том периоду, постали смо као једна велика породица. Дакле, међусобно се подржавамо, поштујамо и ценимо. Рад у Фондацији је заиста диван и рад са Милошем је такође диван. Иако има много посла, увек је ту за нас, да нас подржи и да нам дâ неки савет. Радујем се свему што долази”, прича студенткиња.

А у разговор о Фондацији се укључио и Милош, каже да су ангажовани сјајни стручњаци.

„Ја сам као релативно млад човек открио чињеницу какве све мозгове, људе и памет имамо и хтео сам да људе којима то највише треба упознам са људима из различитих области. То су људи који ће мењати свет и велико је задовољство радити с њима“, истакао је Биковић.

Онај ко нешто научи, каже Биковић, то искуство жели да пренесе младима.

„Ти млади људи вам напуне батерије. Ти студенти ће расти и с временом се развијати“, нагласио је за крај Милош Биковић.