Антиратна драма „Баук“ премијерно пред београдском публиком

Нови филм сценаристе и редитеља Горана Радовановића у Србији је први пут приказан на фестивалу филмског сценарија у Врничкој Бањи, а међународна премијера била је у оквиру главног такмичарског програма Међународног филмског фестивала у Москви.

Прича о страху дечака током бомбардовања Србије 1999. преточена је у антиратну драму која преноси дух колективног отпора Србије тадашњем злу. Аутор филма повезаје своја и искуства блиских људи са литературом.

„Ми морамо сами да правимо филмове и уметничка дела о догађајима значајним за наш колективитет. Тако да је бомбардовање Србије централни догађај, преломни догађај модерне српске историје који мора да буде забелажен. Ја сам осјећао просто и као редитељ и као историчар уметности обавезу да средок времена направи једно дело које ће бити будуће историчаре примарни историјски извор“, наглашава Горан Радовановић.

Страх дечака, коме током рата отац није ту, постаје све већи. Лична прича прераста у колективну и добија ванвременску димензију. Улоги тумаче Војин Ћетковић, Милош Биковић, Јакша Прпић и македонска глумица Сара Климовска.

„Ја сам отприлике имао исто толико година када се ово све дешавало, тако да за мене је филм у том смислу личан. Зато што буду те неке успомене тих факс машина и у ствари тих телефонских аутоматских секретарица и тих непреслушаних порука и порука које су остављене да сачекају неко времено да их пустите. Тако да то за мене буду нека сећења. Али временом, човјечи мозак је тако настројен да оно што је непријетно потискује, оно што је пријетно остане. Онда нам се увек чини да су та нека времена раније била лепа, јер их ми подсвесно романтизујемо, чак и ако је то био један тежак и лош период као што је бомбардовање“, напомиње Милош Биковић.

„Ово је прича о томе како се људска свест бори са ужасом који га окружује и како, поготово и на дечија свест која још увек има врло танану опну и заштиту у односу на реалност. И онда та свест покушава некако да нађе смисао свем у томе и да некако, налазићи тај смисао, да нађе снаге да некако живи толеришући то зло, али борећући се против њега“, додаје Биковић.

„Моји бауца су недостатак мог тате и како ми он недостаје, пошто је он отишао, и како треба да прођем кроз ове страхове моје без неке особе коју сам ја много волео и како одлази једна девојчица у коју сам се ја заљубио у филму, и како треба да прођем кроз те ствари сам са мајком и кроз бомбардовање. И тај страх од сирена, и та самоћа кроз те тамне улице док ме јури куче... И то су били неки моји бауца“, каже Јакша Прпић, главни лик у филму Баук.

„Ја глумим улогу Милице, то је ћерка свештеника. Милице је један лик која је у ствари на неки начин приказана као симпатија Савина, али такође и његов неки страх и као неки баук у ствари у сновима“, објашњава Анђелија Филиповић.

На недавно завршеном Међународном филмском фестивалу у Тренту у Италији, Баук је избран за најбољи дугометрачни филм, а композитор Аце Вацпаров освојио је награду за најбољу музику.

Од 3. октобра филм се приказује у биоскопима у Србији, а у плану су и филмске фестивали у Италији, Ирану, Америци, Грачкој, Бразилу и другим земљама.