Одлазак рокенрол легенде Боре Ђорђевића – Бунтовникa романтичне душе

На просторима бивше Југославије оставио је велики траг на јавној сцени као рок музичар и песник. Објавио је више од 30 албума. Много незаборавних хитова на њима.  

Бора Ђорђевић је преминуо у 72. години. Зоран Дашић Даша, који је годинама био близак пријатељ са фронтменом „Рибље чорбе“, ову вест примио је са великом тугом јер је, како каже, Бору гледао као анђела заштитника.

„Нисам веровао да ћу дочекати да о њему говоримо у прошлом времену. Ово је црн дан, не само за музику него и за нашу културу. Он је био члан Удружења књижевника, песник, сјајан глумац“, истакао је Даша присећајући се како су сарађивали у монодрами Ја ратујем сам. 

Један велики део његовог живота, како каже, завршио се данас јер је са Бором био пријатељ 50 година.

Вук Жугић је као пријатељ био део Бориног живота – био на пробама „Рибље чорбе“, учествовао у снимањима песама, албума, знао многе проблеме, љубави које је касније опевао.

„Прва мисао на Бору је да се иза једне тако силовите појаве крије највећи романтик наше рок музике. Слика бунтовника који ратује са свима, али једна дивна душа“, прича Жугић.

Када су после неколико првих албума групе, медији јављали да је Бора у ауторској кризи, Жугић је једне вечери са супругом чуо песму од које су му кренуле сузе.

„У његовој соби, празној. Седео је и само са гитаром отпевао Погледај дом свој, анђеле. Плакали смо 15 минута и Бора и жена и ја. Прве речи Борине после тога биле су: Пријатељу, јесам ли у ауторској кризи?“, испричао је Жугић.

Словеначки певач и текстописац Зоран Предин каже да је сигуран да су се многа деца родила уз Борине песме, али да је чуо и да се Погледај дом свој, анђеле могла чути и на неким сахранама. Ђорђевића ће се сећати као пецароша: „Кад је био почетком осамдесетих код нас у Марибору, једно од првих питања је било какве рибе живе у Драви.“

Ипак, слике последњег сусрета са Бором су му у мислима данас. „Честитао ми је победу после утакмице Црвене звезде и Цедевите Олимпије, стиснули смо руке и мене су одвукли пред камере, махали смо као да ћемо се видети касније, али никад се више нисмо срели“, рекао је Предин додајући да је с годинама Бора смекшао када су стихови у питању и да је ту љубав била све присутнија.    

Момчило Бајагић Бајага био је шест година у Борином бенду. Остали су пријатељи и након што је Бајага основао нову групу. На недавном концерту на Ушћу извео је песму Кад ходаш њему у част.

„Бора је био мој пријатељ, велики песник и музичар, пуно песама смо урадили заједно. Више пута се борио за живот, овог пута није успео. Остаје велика празнина за њим и у рок музици и у поезији. Баш ме је погодила вест иако сам знао да то може да се деси“, рекао је Бајага упутивши саучешће породици преминулог музичара и подсетио на стихове Борине песме Распродаја бола.

Менаџер Гане Пецикоза упознао се са Бором 1975. године када је био члан групе „Сунцокрети“.

„Био је диван човек, весео, волео је да се шали. Као плишани меда, као дете које нон-стоп сања нешто. И Арсен Дедић је то рекао за њега, каже: 'Ја бих волео да сви људи њега упознају, да виде да се ради о једном дечкићу који још није напунио 18 година'“, истакао је Пецикоза.   

„Волео је сцену. Сваки излазак на сцену давао му је снагу да настави даље. Сјајан човек, колега, песник, композитор. Радо ћемо га се сећати као једног добронамерног човека“, навео је Драги Јелић, колега музичар из „Ју групе“.

Према његовим речима, довољно је послушати неку Борину песму и видети да су то песме које ће остати најмање један век.

Као амбасадор Чачка свих ових година, Бора Ђорђевић добиће улицу у свом родном граду.

Градоначелник Чачка Милун Тодоровић подсетио је да је Бора истицао са поносом да све што је научио у животу, научио је у Чачку.

„Много је подарио и Србији и Чачку. Посебно је поносан и срећан био када је постао почасни грађанин Чачка пре две године. Обожавао је Јелицу, Овчар, Каблар, Мораву“, истакао је Тодоровић и открио да је Борина велика жеља била да буде сахрањен у родном крају и да изабрао гробно место на Јелици.

Горан Шепа из групе „Кербер“ и Бора Ђорђевић снимили су заједно песму Срце од меда.

„Легенда над легендама. Човек који је као вулкан лаву избацивао песме, оптимиста целог живота. Кажу да је отишао на неко боље место, а ја бих воело да нигде није отишао“, рекао је Гале додајући да ће и даље њихову заједничку песму изводити очекујући да Бора истрчи на сцену.

Колега музичар Никола Чутурило истакао је да за овакву вест човек никада није спреман: „Чули смо се дан или два пре него што то више није било могуће. Наравно, нисмо причали о болести. Када сам мењао, на Борин позив, повређеног Џинџера. Први концерт био је у Чачку и знао само колико му је то било важно. Сат времена пре почетка пребачен је у Хитну помоћ, био је на кисеонику. Његов захтев за докторе и менаџера био је да се концерт никако не отказује. Дошао је минут пред концерт и отпевао величанствено.“

Милан Ђурђевић, фронтмен групе „Неверне бебе“, за Бору Чорбу каже да је Боб Дилан домаће сцене, кантаутор који је успео да спакује своје стихове у рок форму која је постала легендарна.

„Херој нашег детињства. Растао сам уз 'Смак', 'Чорбу'. То су бендови који су оставили невероватан траг. Он је био дисидент против свих система вредности који су били накарадни. Бину смо делили на разним дестинацијама. Увек ми је у глави Бора који вади свеску. Били смо увек затечени брзином и лакоћом с којом је писао песме“, навео је Ђурђевић додајући да су Балашевић и Бора били песници који се рађају једном у 200 година.

Музички уредник РТС-а Урош Марковић, који је радио на више албума са Бором Ђорђевићем, истиче да је било довољно једном или два пута да отпева свој део: „Сат времена и готов албум. 'Рибља чорба' је издала највећи број албума за ПГП-РТС. Нашој кући остаје велика архива и Боре и 'Рибље чорбе'. Снимали смо и велике новогодишње и шоу-програме, договор с том групом је трајао минут. Шала, смех и уживање“.

Марковић открива да је постојала идеја да „Рибља чорба“ на Ташмајдану, поводом прославе 100 година Радио Београда, изведе са Симфонијским оркестром Лутку са насловне стране. Болест је била јача.