Рат, самоубиства, неразумевање, широки ум вредан Нобела... Годишњица рођења Ернеста Хемингвеја

Поводом годишњице рођења великог писца у Оут парку, као и у Ки Весту, где је живео једно време, организовани су Хемингвејеви дани. Куратор музеја у Оук Парку, Карла Мајер каже за Танјуг да родна кућа Хемингвеја и јесте идеално место за почетак истраживања корена живота и рада писца који је поред Нобелове добио и Пулицерову награду.

Мајерова наводи да музеј посећују поштоваоци Хемингвејевог дела скоро из целог света, међу којима има и оних из Србије.

Према њеним речима, у срцима људи из Латинске Америке посебно место заузима књига Старац и море.

Родна кућа Ернеста Хемингвеја је, како Мајер наводи, место где се љубитељи Хемигвејевог дела упознају и са плејадом личности које су обликовале живот и дело овог писца чије су књиге, од оне прве објављене 1923. године, освојиле срца милиона, али не и његових родитеља.

Ернест Хемингвеј рођен је 21. јула 1899. године у Оук Парку који се тада звао Сисеро Тауншип.

Његов отац Едвард Хемингвеј био је акушер, а породио је и својих шесторо деце. Пар је прво добио Марселин, а 18 месеци касније и Ернеста.

„Радост доласка првенца прославио је дувајући у хорну са трема", каже Мајерова и подсећа да се други пут звук хорне зачуо 100 година касније, када су се тројица Ернестових синова Џон, Патрик и Грегори окупили у управо реконструисаној кући, на годишњицу пишчевог рођења.

Мајерова указује да је то било викторијанско доба, када су могућности за забаву биле мање и да су имали среће они који су у породици имали добре приповедаче, а Хемингвејеви су имали неколико.

Наводи да су очеви Ернестових родитеља били у грађанском рату и да је његов деда унуцима волео да прича приче из рата, подстичући их да и сами смишљају своје.

Дедине речи као пророчанство

„Један унук – Ернест посебно се истицао у причању прича и деда Хол је рекао ћерки Грејс – тај мали има бујну машту и ако је искористи правилно имаће своје место у свету", прича Мајерова, и додаје да су се дедине речи показале као пророчанство.

Мајерова подсећа да су Први светски и Шпански грађански рат тема Хемингвејевих дела, укључујући Збогом оружје и За ким звоно звони.

„Иако Хемингвеја често повезујемо са морем, он је ипак дечак из Чикага. Нема сумње да су му приче деде ујака подстакле интересовање за море", каже Мајерова.

Подсећа да је Ернест детињство проводио на језеру и да је одатле вукао инспирацију када је почео да пише, посебно за лик Ника Адамса који се помиње у двадесетак кратких прича.

Почео је да пише са 17 година у редакцији новина у Канзас Ситију.

Мајерова додаје да је Хемингвејева наводна изјава да Оак Парк „има широке травњаке и уске умове" навела неке стручњаке да одбаце утицај раног живота на његово писање, али да, када се неко једном упозна са богатом плејадом ликова из света уметности, науке, књижевости и музике који су га окруживали у детињству, јасно му је да су сви помогли Хемингвеју да развије сопствене јединствене таленте.

Учешће у рату је променило ток његовог живота на начин који његови родитељи нису очекивали.

У мају 1918. године отпловио је у Европу да вози кола хитне помоћи за Црвени крст у Италији, а добровољно се пријавио да дели чоколаду и цигарете италијанским трупама на линији фронта.

Био је први рањени Американац у Првом светском рату.

Сукоби са родитељима после повратка из рата

Први доказ о сукобу са родитељима уследио је 1919, након повратка из рата и тада је код куће остао кратко.

Мајерова прича да је Хемингвеј 1923. објавио прву књигу У наше време, а да су његови родитељи били ужаснути псовкама и описима неморалног живота и секса, па је његов отац на крају спаковао све примерке и послао их издавачу рекавши да „то ђубре не жели у свом дому".

Родитељи су му писали, изражавали дубоку разочараност и подстицали га да пише о племенитијим ликовима.

Пошто нису могли да га промене, прихватили су његов рад, али га никада нису одобрили, наводи Мајер.

Ернест Хемигвеј се у Оук Парк вратио још само када му се отац убио 1928. године.

Ернест је окривио мајку Грејс за самоубиство оца и њихов однос се никада није опоравио.

Хемингвеј је 1922. године почео да пише за Торонто стар, а 1926. је објавио Сунце се поново рађа.

Издавача није мењао цео живот, а прво издање књиге Старац и море објављено је 1952. године у 50.000 примерака.

Годину дана касније преживео је авионску несрећу.

Женио се четири пута

Напетост између Ернеста и родитеља била је велика и због његових честих разилажења и живота који је водио.

Женио се четири пута. Са Хадли Ричардсон је живео у Паризу и са њом добио сина Џека.

Са Полине Фајфер је живео у Ки Весту, а имали су синове Патрика и Грегорија.

Потом се оженио се Мартом Гелхорн и живео на Куби, а Марта је била једина која га је напустила. Затим се оженио са Мери Велш и одселио у Ајдахо, где је 1961. у фоајеу куће себи одузео живот.

Сахрањен је у Сунчаној долини.