Славен Дошло – прва јутарња кафа у позоришту на Теразијама

О томе колико је тема нове представе, притисак околине када неко са 35 година још тражи сродну душу, вечно актуелна, због чега му значи када његови мама и тата дођу на премијеру, да ли су теретана и јога оно што га опушта, зашто је реченица "и то ће проћи" важна за свакога и у слави и у паду, објаснио је уз јутарњу кафу у позоришној сали, где на проби често започиње дан.

– Трудим се да не размишљам о томе колико је тешко, мада некада зна да буде и мало захтевно. У суштини, уз добру организацију све може да се постигне.

Како изгледају наше жене на ивици нервног слома у поређењу са комадом са Бродвеја?

– Жене на ивици нервног слома су вечита тема, то је врцав комад који је испуњен мадридским духом. Ова музичка верзија је мало једноставнија. Представа ме радује, играм улогу коју је играо Антонио Бандерас.

Недавно смо имали премијеру бродвејског хита, мјузикла Компани, у којој сам добио главну улогу, било је врло инспиративно. Комад је стар 50 година, али је тема усамљености у великом граду и потребе за интимношћу у духовитом тону са јасно профилисаним сценама има музичку раскош.

Лик који тумачим у мјузиклу пуни 35 година, а притисак родитеља и пријатеља се повећава, па све то преиспитујеш, али то не значи да је то једини пут до острварења.

Да ли су твоји родитељи који долазе на представе најбољи критичари твог рада?

– У последње време, не знам шта им се дешава, нису нарочито критични. Благонаклонији су или сам ја досегао њихова очекивања. Знају да буду доста јасни у томе шта им одговара, а шта не.

Опробао си се у потпуно новој улози водитеља у пеми за Евровизију, каква су твоја искуства?

– Мени је било важно да се добро забавимо, а било ми је занимљиво, јер је то један формат који захтева озбиљност. То је једно музичко такмичење које негде у мом осећању треба да буде забавно. Косјерина ми је пружила сву подршку, једна препаметна, професионална жена. После прве вечери сам се опустио и почео да уживам.

Како проводиш слободно време, ако га имаш?

– Тренирам, учим енглески, мало свирам, јога ми је занимљива.

Како би гласио твој животни мото

– Можда стварно може да буде „Проћиће и то“, у смислу добрих и лоших ствари некако те држи уземљеним и олакшава стрес који може да се јави.