Драгомир Ацовић: Крунисане главе су људи од крви и меса, али им статус не оставља простора за приватност

Животи краљева и краљица, ма колико обичним људима изгледали бајковито, у ствари су оковани веома строгим правилима која врло контролишу њихове животе, напомиње гост Београдске хронике, Драгомир Ацовић, члан Крунског већа.

„Пре свега, чланови Краљевске породице се налазе у једној јединственој ситуацији, да на неки начин представљају перманентну мету, перманентан центар интересовања, било због тога што их људи подржавају и симпатишу, било зато што не могу да их смисле и што их мрзе. Они су по свом јединственом положају толико удаљени од свих других, да свака прича о постојању могућности да владари воде и имају приватни живот је у ствари пуста жеља или празна прича“, истиче Ацовић.

Иако су крунисане главе само људи од крви и меса, статус им не оставља простора за приватност. Својевремено је Хајнрих Ман покушао да на врло сликовит и једноставан начин објасни разог зашто је дошло до пада монархистичких осећања у Саксонији.

„Па је рекао: 'Када је грађанин Ханс рекао својој жени, 'Види краља има исти сако као наш кум!', тог момента је та аура јединствености почела да се начиње и да се круни'. Људи су такви какви су. И када имају центар свога интереса, ко год да је тај центар интереса, прва ствар коју природно покушавају, то је да учине или њега сличним себи, или себе сличним њему“, објашњава гост Београдске хронике.

Данас је немогуће сачувати и делић приватности

Мада су обични људи, њихови животи уопште нису обични и за њих скоро ништа што важи за обичне људе, у суштини не важи. Својевремено, док је било могуће да се држе подаље од очију јавности, тада је постојала нека могућност да део њиховог живота остане приватан. Данас је то немогуће, напомиње члан Крунског већа.

„Сад имате врло једноставан и немогућ избор. Или ћете бити оно што јесте, а то је бити јединствени и због тога ћете бити предмет пажње, критика, умерених и неумерених симпатија или антипатија, или ћете покушати да дате на знање да сте ви као било ко други. Али то носи своју цену. Оног момента, када ја као грађанин прихватим да сте ви исто што и ја, онда се поставља питање, а што сте ви краљи, што нисам ја краљ?“, додаје Ацовић.

Здравствено стање је приватна ствар

„Влада контролише то како изгледа и ко ће имати приступ до владара. Владар, у нашем времену, томе више не може да се одупре. Он може то само да прихвати. Е сад, то прихватити значи поседовати одређене таленте који немају везе са тим што сте ви члан краљевске породице. Они захтевају од вас да будете или генијалан глумац или генијалан манипулатор, али то најчешће није случај“, истиче Ацовић.

Краљ у Великој Британији данас има у суштини три јединствена права. Има право да буде обавештен, има право да буде консултован, има право да упозори. Ниједно од тих права не носи са собом непосредне аутоматске инструменте којима би могао да спроведе своје одлуке.

Данас краљ свој углед углавном заснива на томе што не личи на друге. Али сама чињеница да не личи на друге, све друге наводи и изазива их да га пажљиво посматрају и да покушавају да разумеју или да критикују и да процењују сваки његов потез.

Све је питање маркетинга

У државама попут Велике Британије много људи је ангажовано на пословима ослушкивања јавности и бриге о имиџу краљевске породице. Слично је и у Јапану, док се у другим европским монархијама томе поклања много мање пажње, а негде чак никаква.

„Постоји веома јака, стара и изванредно увежбана структура која се тиме бави. Али та структура има своје надлежности и они се јако труде и покушавају да не задру у надлежност некога другог. Ово чему ми сада разговарамо, то је питање нечега што се иначе зове маркетинг. И тај маркетинг каже, констатовали смо да људи мисле ово, да би желели ово, да је потребно ово, да су критични у односу на то, а пуни хвале, подршке у односу на оно. И ви према томе покушавате да нађете одговор. Тај одговор, чак и када га нађете, чисто гледано интелектуално, морално, теоретски, не може бити бољи, он не може да задовољи све, јер не постоји та врста људске склоности да прихвате један одређени аргумент као несумњив и неспоран“, каже члан Крунског већа.

Британска монархија није имала углед као данас

Британска монархија је све до доласка на престо краљице Викторије у једном дугом периоду владавине Џорџа III, Џорџа IV и Вилијама IV била у ствари предмет јавног подсмеха штампе, културне, политичке и генерално шире јавности.

„Ту су се смењивале несрећне и повремено неугодне епизоде, почевши од повременог лудила услед порфирије краља ЏорЏа III, преко неограничених екстраваганција и вероватно такође лудила његовог наследника Џорџа IV који је, рецимо, за време свог крунисања, својој супрузи која се, док није дошао дан крунисања, јако добро забављала са својим пратиоцима крстарећи по Европи, забранио приступ у Вестминстерску опатију, па је цела једна бригада, војна, морала да је спречава да уђе у цркву“, наводи Драгомир Ацовић.

После краљице Викторије и после тог једног дугог и узорног периода, бар за јавне појмове, све се променило.