Феномен Тејлор Свифт – зашто је пореде са Новаком Ђоковићем

О томе шта је „свифтономија“ и колико је „тејлорномија“ донела америчкој економији, за РТС су говорили музички критичар Срђан Стојановић и ванредни професор Економског факултета Игор Ковачевић. Познаваоци светских политичких и економских прилика кажу да их не изненађује што је, у конкуренцији где су били Владимир Путин и Барби, у условима рата у Украјини и Израелу, управо поп-певачица Тејлор Свифт понела титулу личности године.

„То ме није изненадило, зато што је то више него заслужена титула коју је освојила, зато што је она пре свега музички, али и социолошки феномен који траје већ 20 година. Има мало година – 33 године, а од 13. је на сцени. Цео њен пут, како презентира себе и своје песме је матрица о томе како треба радити“, рекао је Стојановић.

Додаје да Тејлор Свифт није никада била типичан уметник, већ да је стално напредовала, водила каријеру са родитељима, компоновала, и ишла из фазе у фазу – до те мере, и на такав начин да то у историји музике, како тврди, није виђено.

Свифтова је ове године постала и милијардерка, ретка ауторка музике која је достигла десетоцифрени приход, придружујући се именима попут Џеј Зија (нето вредност: 2,5 милијарде долара) и Ријане (1,4 милијарде долара). За Тејлор Свифт кажу да покреће економију, и да обожаваоци троше у просеку 1.300 долара за њен концерт.

„Музичка индустрија, као део креативних индустрија, значајно доприноси економији једне земље и пре свега се базира на креативности аутора. Оно што ми видимо као концертни спектакл или фестивал, у ствари подразумева ангажовање великог броја делатности. Учествује велики број компанија и самим тим утицај на економију је велики, што подразумева мултипликативне ефекте што значи да сваки долар који се потроши на креирање садржаја, додатна два или три се генеришу у економији“, испричао је професор Ковачевић.

Осим што је зарадила за себе, допринела је и америчкој економији са 5,7 милијарди долара. Неки кажу да би певачица на пример, могла да извуче земљу из кризе.

Многи су анализирали квалитет Тејлор Свифт и како је достигла огромну популарност. И док постоји група оних који кажу да није харизматична, други критичари оцењују да она обједињује различите квалитете – радну етику, маркетиншки ум, пословни инстинкт.

„За такав успех, пресудно је све. Ја бих њу упоредио са нашим Новаком Ђоковићем јер и он има каријеру дугу 20 година, на жалост он ће за годину, две да заврши каријеру као највећи свих времена а Тејлор Свифт са 33 године ће да траје најмање још 20 година, ако буде активна“, рекао је Стојановић и нагласио да је резултат који је Свифтова постигла последица упорног рада, талента, развоја, правилног вођења каријере, школовања…

Филантроп и комплетан уметник

Она је најпомињаније име на интернету и на друштвеним мрежама. Само ове године њене песме су на Спотифају преслушане укупно 26 милијарди пута – а то је само једна платформа.

„Позната је по томе што на друштвеним мрежама сама учествује, значи, она нема маркетинг тим који за њу пише поруке фановима, већ се она свесно укључује у то. Сем музичке каријере, за њу је битно што је и велики филантропист“, додаје Стојановић.

Најплаћенија соло уметница на турнејама је Мадона, са продајом вредном око 1,5 милијарде долара. Она је на турнеји 2008. године зарадила 411 милиона долара. Селин Дион се такође може похвалити великим приходом од турнеја. Бијонсе је 2015. године била најмоћнија жена. Сада се појавио неко ко може да им парира.

„Неки уметници су добри певачи, неки добри композитори, неки су добри извођачи на сцени. Али Тејлор Свифт обједињује све, тако да никада нисмо имали савршенији производ, ако је можемо тако назвати – то је нефер, јер она је та која диктира трендове и која их поставља и највећа је звезда данашњице, апсолутно“, истиче критичар.

„Економски факултет у Београду је, у сарадњи са платформом Србија ствара, покренуо истраживање и анализу утицаја музичке индустрије на економију Србије и то је прво истраживање не само у Србији, већ и у Европи, где покушавамо да мапирамо све кључне чиниоце музичке индустрије, што директних активности, што подржавајућих, да бисмо у ствари показали да је музичка индустрија вероватно јако озбиљна“, рекао је професор Ковачевић, и нагласио да се први резултати студије очекују у јануару.