Преминула Бранка Радовић, истакнути критичар и теоретичар музике

Захваљујући њеној дубокој посвећености научном раду, пре свега српским композиторима, на сцену Мадленианума је постављена интегрална верзија опере Стевана Христића Сутон. Иза ње ће остати хиљаде критичких написа, али и значајне књиге за оперску уметност и књижевност, две своје омиљене области које је вешто спојила, саопштено је из Мадленианума.

Проф. др Бранка Радовић рођена је на Цетињу (Црна Гора) дипломирала је најпре на Одсеку за југословенску и општу књижевност Филолошког факултета у Београду 1973, а затим и Одсек музикологије на Факултету музичке уметности 1974. у Београду. Магистарски рад одбранила је на катедри за српску историју музике 1988. а докторат на катедри за српску књижевност Филолошког факултета 1999. (тема Његош и музика).

Дугогодишњу педагошку делатност обављала је у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, а од 1995. до 1999. била и директор школе. Радила је на факултетима музике у Цетињу и Источном Сарајеву, Новом Саду као професор историје музике и музичких облика. Од 2003. године је професор историје музике ФИЛУМ-а у Крагујевцу, а од 2010. године и редовни професор на истом факултету. Декан ове високошколске установе била је од 2004. до 2006.

Усавршавала се из области музикологије у Француској (Ница, Париз) из области опере у Немачкој (Хамбург) и Италији (Рим).

Критичарску делатност започела је веома рано на Трећем програму Радио Београда, а потом, у дневним листовима Борба и Политика. Деценијама је била музички критичар Политике, посебно посвећена области опере.

Била је десет година главни и одговорни уредник часописа Pro musica (1989-1999), сарадник бројних других музичких часописа, члан редакција (Музички талас) писац текстова и научних радова које је излагала у земљи и у иностранству.

Прва књига коју је написала је Мала историја музике (Удружење музичких педагога Србије, 1992) следи Горски вијенац и друга музичко-сценска дела Николе Херцигоње (Удружење композитора Црне Горе, Београд, 2000) Отменост посртања, Христићева опера Сутон (СНП Нови Сад, 2000.) Његош и музика (Завод за уџбенике и наставна средства 2001.), Summa Xeniana, монографија о композиторки Ксенији Зечевић (Белеф центар, 2007.), Кроз озвучену ликовност, монографија пијанисте Томислава Станића, (Радионица душе, 2010) Партитура, заједно са Слободаном Лазаревићем и Александром Ђурићем, студија о музичким романима Хермана Хесеа (Zepter Book, 2010).

У научном и музиколошком раду бави се темама из домаће опере (Стеван Христић, Петар Коњовић, Станојло Рајичић, Никола Херцигоња, Рудолф Бручи, Иван Јевтић) и стране опере (Верди, Вагнер, Меноти, Бритн, Прокофјев, Шостакович) српским ауторима (Стеван Мокрањац, Милоје Милојевић, Василије Мокрањац, Предраг Милошевић, Дејан Деспић, Милан Михајловић) црногорским ауторима (Илија Лакешић, Борислав Таминџић, Жарко Мирковић) посебно интердисциплинарним релацијама међу уметностима, односима књижевности и музике (мит и митско, Његош, Андрић и др.).

Била је активна у многим жиријима и аудиционим комисијама у земљи и иностранству, а од 2007. је била селектор фестивала „Мокрањчеви дани“ у Неготину.