Регион о Лаушевићу: Био је велики партнер, предиван човек, пријатељ какав се само може пожелети

Портали пишу да је Лаушевић преминуо после краће и тешке болести, и да је овај губитак „потресао регију". За Јутарњи лист, о Лаушевићу су говориле Ања Шоваговић-Деспот, Ксенија Пајић и редитељ Иван Горан Витез. Прошло је више од тридесет и пет година откако је Ксенија Пајић с Лаушевићем глумила у култном остварењу Официр с ружом. Њој је то било прва главна улога на филму.

„Жалосно је што се о многим људима говори тек кад оду. Жарко је био вишеструко даровит човек. И диван колега. Све ове године, а прошло их је пуно откако смо радили заједно, све време осећам да сам имала привилегију што сам једну од мојих најважнијих филмских улога играла управо с њим", рекла је Ксенија.

С Лаушевићем није остала у контакту.

„Живот људе одведе на различите стране. Само смо се једном чули, врло кратко. Поздравили смо се и што може човјек након толико година рећи преко телефона? Само смо желели један другом срећу и свако добро”, рекла је Пајићева, и додала да Лаушевић није био само одличан глумац: „С обзиром на књиге које је написао, види се да је имао и списатељског дара. Лепо је и цртао. Пратила сам његову каријеру онолико колико сам могла доћи до информација. Кад се вратио у Београд, доживео је својеврсну рехабилитацију. Пуно је снимао. Била сам срећна због тога, било ми је драго што Жарко ради поново”, додала је.

Ања Шоваговић-Деспот с Лаушевићем је пре више од тридесет година радила Стелу коју је режирао Петар Креља. Филм је 1990. у Пули добио награду публике, а у биоскопима га је гледало данас незамисливих 100.000 људи.

„Памтим Стелу као предивно искуство, диван рад. Жарко је био велики професионалац, већ тада је био огромна звезда од које сам и те како могла пуно тога научити. Он је био велики партнер, предиван човек, пријатељ какав се само може пожелети. Био је и наш породични пријатељ, остали смо све ове године у сталном контакту. Заиста смо пролазили кроз његове и лепе и лоше животне фазе, заиста сам у шоку јер је отишао”, каже Шоваговић-Деспот.

„Последњи пут смо се чули кад је снимао филм на Хвару, већ га је била начела болест, али надала сам се да ће успети да је победи као што је победио све животне битке пре тога. Изражавам дубоко саучешће Жарковој породици, верујем да је нашао свој мир и благослов", рекла је Ања Шоваговић-Деспот о тим данима.

Иван Горан Витез, редитељ, каже: „Видео сам га задњи пут на снимању филма Стела, то је било крајем 80-их година. Имао сам тада неких тринаест година. Петар Крељ је у том филму скупио стварно одличне глумце. Ања Шоваговић му је била филмска партнерка, она је била Стела, а он социјални радник који ју је водио с једног места на друго, из прихватлишта у дом за незбринуту децу, односно за делинквенте. Ја сам био исто један мали делинквент, ту у Загребу, без породице. То је било за мене једно дивно искуство. Снимали смо у Загребу, у Делницама. Било је јако пријатно радити с њим. Он је у том тренутку био велика звезда.“

„Ја сам тада био млад, али могу вам рећи да сам тада у том филму видео шта је глума, у том сам тренутку схватио, наиме, да то баш и није за мене. Да они стварно знају да глуме, а да ја то никад нећу знати. Па сам се бацио у редитељске воде. Више се након тога с њим нисам срео", испричао је Витез.

Од Жарка Лаушевића опраштају се бројне колеге и пријатељи, као и политичари из земље и региона.