Четири деценије плесног покрета који је био синоним за Мајкла Џексона

Мoonwalk или backslide, popping, диско или брејкденс, свакако, Мајкл Џексон је корак претворио у сопствени телесни аутограм. Његова суштина није у пренаглашеној физичкој акцији, већ у готово опсесивној контроли покрета, на начин на који кретање изгледа крајње лако.

„Тајна тог покрета је управо у том праху, Месечевом праху, у илузији да човек стоји у месту, а заправо се креће, иде као унпред, а заправо се креће уназад, он се буквално на енглеском зове 'клизећи корак уназад'. То је покрет који мало људи користи у кореографијама, већ се користи у подсећању на лик и дело Мајкла Џексона. Што се мене тиче, користио сам га више пута, али то није мој фах плесања“, каже плесач и кореограф Иван Милеуснић.

Иван Милеуснић, наш вишеструко награђивни плесач и кореограф сматра да је препознатљивост разлог што је у данашњој пракси постао референца.

Са друге стране, moonwalk су на сцени плесали многи. И Чарли Чаплин, кажу и Дејвид Боуви, Џефри Данијелс, Џејмс Браун.

Користили су га у филмовима, рекламама. Није му одолео ниједан жанр осим белог балета и високе уметности.

„Ми имамо своје законе, класични балет где је велика дисциплина, спада у најтеже, најзахтевније и тиме има своје оквире. Нема места за импровизацију. Неком иновацијом можемо да унапредимо класичан балет у смислу технике. Можда ће неко да искористи тај покрет у режијима и шоуима, али неће бити градиво у балету, јер је измишљен седамдесетих, а балет је отишао напред“, објашњава балетски уметник и кореограф Константин Костјуков додајући да никада покрет није назвао moonwalk, већ искључиво покрет Мајкла Џексона.

Костјуков, сматра да је, са друге стране, Џексонова заслуга за препознатљивост корака немерљива.

Немерљив је и утицај корака на поп културу, као и на друштво свих генерација, националности, родне и етничке припадности.