Преминуо редитељ Јагош Марковић – вечити дечак позоришта са више награда од година живота

У свет позоришта ушао је са дванаест година. Имао је само двадесет када је дипломирао режију на Факултету драмских уметности у Београду.

У Народном позоришту током каријере режира најзначајније наслове светске и домаће класике, дела Молијера, Љубомира Симовића, Нушића, Јована Стерије Поповића, Еурипида, опере Росинија и Вердија. У другим театрима у земљи и иностранству режирао је до сада преко педесет представа.

Међу најзначајније убрајају се комади Шекспира, Влаха Стулића, Крлеже, Александра Поповића, Биљане Србљановић, Пирандела, Бергмана... Режирао је у Ријеци, Сплиту, на Дубровачким летњим играма. Често ради у Црној Гори, у Подгорици и Тивту. У шведском Краљевским позоришту Драматен, поводом јубилеја тог театра режирао је Стринбергову Краљицу Кристину.

Јагош Марковић рођен је у Подгорици 1966. године. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. Борјане Продановић и Светозара Рапајића.

Добитник је око педесет струковних, фестивалских и државних награда међу којима су: Награда „Бојан Ступица“, Награда ослобођења Београда, Тринаестојулска награда, Награда „Мића Поповић“, Награда за свекупан допринос стваралаштву Црне Горе, Награда града Београда, Награда града Подгорице, Стеријина награда, неколико награда „Златни ћуран“ , „Ардалион“…

У Бугарској је одржан фестивал „Балкан чита Јагоша" у оквиру кога су четири редитеља радила његов текст Говорница.

У Народном позоришту у Београду режирао је најзначајније наслове светске и домаће класике: Учене жене, Хасанагиница, Госпођа министарка, Покондирена тиква, Др, Антигона, Пепељуга (опера) и Фигарова женидба (опера).

У другим театрима у земљи и иностранству режирао је преко педесет представа. Међу најзначајније убрајају се: Ромео и Јулија, Кате Капуралица, Декамерон дан раније (Народно позориште Сомбор), Лукреција илити Ждеро (Позориште на Теразијама), Скуп, Богојављенска ноћ, Говорница, Сумњиво лице, Уображени болесник, Тако је ако вам се тако чини (Југословенско драмско позориште), Породичне приче, Господа Глембајеви, Јесења соната (Атеље 212 ), Галеб, Филумена Мартурано и опера Кармен (ХНК Ивана пл. Зајца), Лукреција о бимо рекли Пожерух (Ријечке летње ноћи), Учене жене (ХНК Сплит), Чарапа од сто петљи (Београдско драмско позориште), Зора на истоку, Наши синови, Свињски отац (Звездара театар ), Хасанагиница (Центар за културу Тиват), Тартиф, Хекуба...(Црногорско народно позориште).

Приликом свечане доделе Награде „Мића Поповић“ Јагошу Марковићу, јуна 2004, Љубомир Симовић је између осталог рекао:

„У делу које поставља на сцену Јагош увек види нешто што пре њега није видео нико. Он нам и старе и познате ствари открива као нове и непознате. Он направи неки неприметан гест, али тим гестом преобрази све ... Јагош радикално, и с највећом смелошћу, мења метафору коју налази у тексту. При том, он то не ради само као редитељ, јер он у позоришту и није само редитељ. Он је у позоришту све; он је и глумац, он је цео ансамбл, он је и публика, он је и сцена, и ложа, и прва, друга и трећа галерија, он је и позоришна библиотека, он је и четка и боја, и чекић и ексер, и конопци и рефлектори, и свила и ватра, и кулиса и завеса. Он је све то можда само зато да би нам казао да је свет без љубави само исушено, слано и јалово морско дно, што, опет, није ништа друго до оно што о љубави у првој посланици Коринћанима каже апостол Павле“.